Josip Broz Tito, Foto: Profimedia

KO BI REKAO

OVA ŽENA JE JEDINA TITU REKLA "NE": Spustila ga rečenicom koja se i danas prepričava, bio je PONIŽEN (FOTO)

Jedina žena koja je Titu rekla ne bila je Slovenka Herta Has, koja ga je jednom rečenicom ponizila.

Objavljeno: 01.03.2023. 11:40h

Josip Broz Tito bio je strah i trepet u Jugoslaviji izazivajući veliki autoritet i poštovanje. Uvek je bio okružen lepim i atraktivim ženama, te je bio i veliki zavodnik, kojeg ništa nije moglo da spreči da osvoji bilo koju ženu, pa čak i ako je udata.

Međutim, ipak se pojavila jedna koje mu je rekla "ne" i koju je molio, a njeno ime je Herta Has.

Herta Has rođena je u Mariboru 1914. godine. Revolucionarno radničkom pokretu pristupila je rano, kao student Ekonomske visoke škole u Zagrebu. Godinama kasnije sećala da zapravo i nije imala pravog izbora, piše Istorijski zabavnik.

"Zašto sam rizikovala? Komunisti su bili jedina snaga koja se borila protiv fašista. Živela sam na granici sa Austrijom i dobro shvatala šta je to pravi naconal-socijalizam. Znala sam da je glavni cilj fašista uništenje Slovena. U Austriji sam videla Hitlerove pristalice, njihova lica. To su bili ljudi sa mračnom prošlošću. Stupila sam u komunističku partiju", ispričala je drugarica Has.

Član SKOJ-a bila je od 1934, a Komunističke partije Jugoslavije od 1936. godine. Josipa Broza Herta je upoznala 1937. godine u Parizu, gradu koji je bio regrutni centar španskih dobrovoljaca i stanica na putu prema Moskvi, prestonici Kominterne.

Međutim, na prvu, nije se dogodilo ništa između njih. Trebalo je da prođe još dve godine da ljubav zaživi.

Tito ju je ostavio usred rata samu i "trudnu do zuba"

Vraćajući se iz Moskve u sam osvit Drugog svetskog rata 1939. Tito je zastao u Istanbulu gde je čekao lažni pasoš kojim je nameravao da uđe u Jugoslaviju. Njega je opet donela Herta Has.

Ljubav je ovog puta planula punim žarom i par se zajedno vratio u Jugoslaviju i nastanio u Zagrebu. Stanovali su u unajmljenoj kući, pod lažnim imenima Marija Šarić i inženjer Slavko Babić.

Njihova vanbračna veza trajala je samo do 1941. godine i početka Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Tito je u maju po zadatku otputovao u Beograd gde je upoznao novu ljubav – partijsku kurirku Davorjanku Paunović Zdenku.

Herta Has ostala je u Zagrebu u poodmakloj trudnoći, a nekoliko dana posle Titovog odlaska rodila je sina Mišu. Majku i bebu od ustaša je skrivao u svojoj momačkoj garsonjeri Vladimir Velebit, takođe partijski funkcioner.

Neposredno pre nego što je trebalo da, zajedno sa piscem Miroslavom Krležom, ode u partizane, ustaše su Hertu uhapsile.Partijska organizacija je uspela da bebu skloni u folksdojčersku obitelj Mahnufrit i Miša je tako preživeo.

Herta Has je 1943. godine, posle pregovora partizana i nacista, razmenjena za grupu nemačkih stručnjaka zarobljenih u Bosni. Posle razmene kratko vreme je provela u Vrhovnom štabu Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odredi Jugoslavije.

Otišla i nikada se nije okrenula

Tito i Herta sreli su se ponovno 1943. godine u Jajcu gde je ona došla sa Ivom Lolom Ribarom na drugo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije.

U Titovom okruženju svi su znali da on ima novu "partizansku ženu" – Davorjanku Paunović koja se takođe nalazila u Jajcu. Herta i Davorjanka srele su se u kući određenoj za stanovanje druga Tita.

"Draga moja, u ovoj kući nema mesta za dve žene"– dobacila je mlađa partizanka.

Žena koja je Titu rekla "NE!"

Ovo nije bio poslednji put da je javnost čula za Hertu Has. Po Jugoslaviji je dugo kolao trač da je posle smrti Davorjanke 1946. maršal pisao Herti i molio je da se vrati. Titovo pismo je bilo dugo 16 strana. Herta je odgovorila u dve rečenice.

"Dragi moj, Herta Has trpi poniženje od muškarca samo jednom. Ne padam dva puta na kolena pred istim čovekom"– napisala je.

Njen odnos sa Titom, kao i definitivan razlaz opisao je istoričar Jože Pirjevec u svojoj knjizi "Tito i drugovi".

Herta je i te kako propatila zbog svoje drskosti. Pričalo se da su joj se partijske kolege mešale u privatan život, ometale joj političku karijeru, organizovali praćenje i stalno prisluškivali.

(Espreso/Istorijski zabavnik)