Miloš i Marina, Foto: Petar Aleksić

POTRESNA ISPOVEST

OGLASIO SE OTAC KOGA SU DECA IZBOLA 41 PUT PA MU UBILI ŽENU: "Utrljao je svoje ruke u moju krv, mazao po licu"

Kroz suze Miloš uporno ponavlja da mu je ubijena Marina bila sve kao i da sada više nema nikoga

Objavljeno: 24.02.2023. 16:27h

„Nikada u životu je neću preboleti, do sudnjega dana će me boleti njena smrt“, priča u svojoj potresnoj ispovesti Miloš Pavlović (58) iz sela Trešnjevica nadomak Paraćina koga je 5. februara više puta nožem izbo sin Marko P. (22), a nakon hapšenja, on je priznao i da je ubio svoju maćehu Marinu M. (50), kao i da je u svemu sa njim učestvovala njegova rođena sestra Milica P. (27).

- Rekao sam mu: „Marko, nemoj sine da me bodeš više“, a on je došao iznad mene i utrljao svoje ruke u moju krv koja je liptila. Stao je iznad mene i počeo da se smeje. Onda se tim krvavim rukama mazao po licu, po očima - ispričao je Miloš.

Na pitanje o Marini, ženi koja je preuzela brigu o njegovoj deci nakon što ih je majka ostavila, ženi za koju sam kaže da mu je bila desna ruka, Miloš je briznuo u plač.

- U komi sam bio 36 sati, borili su mi se za život. Probudio sam se 37. sat i tu je bila moja starija ćerka. Odmah sam je pitao: „Što nije došla Marina?“, a ona je pokušala da mi ne kaže, ali nije mogla. Priznala mi je. Rekla mi je: „E tata, Marinu su zaklali pre tebe“ - uz uzdahe i pauzu od nekoiliko sekundi, jedva izgovara sagovornik Nove.

FOTO: Društvene mreže
FOTO: Društvene mreže
FOTO: Društvene mreže
FOTO: Društvene mreže
FOTO: Društvene mreže
FOTO: Društvene mreže
FOTO: Privatna arhiva/Kurir
FOTO: Petar Aleksić
FOTO: Petar Aleksić
FOTO: Petar Aleksić
FOTO: Petar Aleksić

Kroz suze Miloš uporno ponavlja da mu je ubijena Marina bila sve kao i da sada više nema nikoga.

- Nije mi žao što su mene povredili, ali zašto su Marinu zaklali? Znam da su zajedno bili kod nje kući tu noć i da su je mučili, pa zaklali. Marina inače nije dobro čula, nosila je slušni aparat, a oni su joj odsekli to uvo, a zatim su joj odsekli dojku. Takođe, rekli su mi da je u kući pronađen njen grkljan - jecajući navodi Miloš.

Posle nekoliko minuta jecaja, jaukanja i neverice, Miloš uporno ponavlja da smrt svoje nevenčane supruge neće preživeti.

- Teško mi je za nju, duša me boli. Sve mi je bila, bila mi je desna ruka, znala me bolje od rođene majke. Nikada u životu je neću preboleti, do sudnjega dana će me boleti njena smrt. Mučan je bio njen život, mučna je i umrla - kaže Miloš, pa dodaje:

„Čuvala ih je od malena, bila im je kao majka koja ih je ostavila. Kada odemo zajedno na njivu, a Marina me tera kući i kaže: „Ostavi sve sada, idemo kući, doći će nam Marko iz škole da ne trpi gladan“. Bezdušno ju je zaklao, a čuvala ga je od njegove devete godine. Neka ih Bog kazni, za njih zatvor nije. Što su mene izboli bih im oprostio i isterao iz kuće, ali što su mi Marinu ubili, to nikada ne mogu da im oprostim.“

(Espreso/Nova)