Ljudi, Foto: EPA/www.auschwitz.org

JEZIVO

NJIHOVI ZLOČINI U 2 SVETSKOM RATU ZGROZILI ČAK I NACISTE: Jeli svoje NEPRIJATELJE, neki od njih su još bili ŽIVI?!

Poznati su slučajevi klanja dece bajonetima, obezglavljivanje ljudi kao i sahranjivanje živih ljudi. Istoričari danas procenjuju da je ubijeno između 250.000 i 300.000 osoba.

Objavljeno: 23.02.2023. 15:33h

Zločini ove vojske bili su na momente toliko strašni da su zgrozili čak i naciste.

Palavanski masakr

U užasnim uslovima premlaćivanja i gladi u japanskim logorima, ratni zatvorenici su umirali od straha i neizvesnoti - šta će biti sa njima kad ih prozovu. Palvanski masakr tek je jedan od mnogobrojnih primera gnusnih zločina koje su počinili japanski vojnici.

Da bi sprečili spašavanje ratnih zarobljenika od saveznika, 14. decembra 1944. grupa od 150 američkih vojnika prisilno je naterana u rovove logora Puerto Prinsesa u filipinskoj provinciji Palavan i zapaljena. Mnogi su pokušali da izađu, ali su zaustavljeni snajperima. Oni koji su pokušali da se sakriju iza stena brutalno su zaklani. Drugi su pokušali da pobegnu popevši se preko litice koja se protezala duž jedne strane rovova, ali su kasnije lovljeni i ubijani.

Svega 11 Amerikanaca je uspelo da pobegne.

Nankinški masakr

Nankinški masakr, takođe poznat i kao Silovanje Nankinga, bio je slučaj masovnih ubistava i masovnih silovanja koje su počinili japanski vojnici nad stanovništvom Nankinga tokom Drugog kinesko-japanskog rata.

Poznati su slučajevi klanja dece bajonetima, obezglavljivanje ljudi kao i sahranjivanje živih ljudi. Istoričari danas procenjuju da je ubijeno između 250.000 i 300.000 osoba.

Procenjuje se da je 80.000 žena je silovano. Jedan od najgnusnijih zločina u Nankingu je svakako prisiljavanje članova porodice da međusobno seksualno opšte. Odatle i termin za ovaj stravični događaj “Silovanje Nankinga”.

Japanska pruga smrti

Za vreme okupacije jugoistočne Azije, Japan je odlučio da poveže Tajland i Burmu kako bi naoružavao svoje trupe. Pruga je građena ručno i bez mašina. Prolazila je kroz gustu džunglu. Zarobljenici su bili prisiljeni na težak rad po neverovatno visokim temperaturama. Kao hranu su dobijali samo pirinač i minimalne količine vode.

Tokom izgradnje pruge život je izgubilo oko 110.000 ljudi. Neke od njih je nedostatak vitamina B doveo do potpune paralize. Umirali su od kolere i denga groznice.

Batanski marš smrti

Godina 1942. Batan. Filipinska vojska je opkolila japansku. Japanci nisu znali šta da rade sa 76.000 ratnih zarobljenika. Odlučili su da pobiju koliko mogu za kratak vremenski period. Primorali su 76.000 ljudi da prevali 120 kilometara kroz neprohodnu džunglu kako bi stigli do sledećeg logora. Za to vreme su ih prebijali i izgladnjivali.

Oko 2500 Filipinaca i 500 Amerikanaca nije uspelo da stigne do odredišta. Njihovi leševi ostavljeni su u džungli. One koji su stigli do logora snašla je slična sudbina. Izgladnjivani i prebijani umirali su jedan za drugim. Na kraju 26.000 Filipinaca i 7.000 Amerikanaca nije dočekalo slobodu.

Masakr u bolnici “Aleksandra”

Tokom februara 1942. nedugo pošto su osvojili Singapur, jedna grupa japanskih vojnika upala je u britansku bolnicu “Aleksandra”. Počeo je teror nad bolesnicima, ali i nad doktorima, medicinskim sestrama i ostalim osobljem. Izbacivali su pacijente iz kreveta i prebijali ih do smrti.

foto: Rina

Kao da im to nije bilo dovoljno, oko 100 bolesnika su preko noći zatvorili u prljave šupe sa medicinskim otpadom. Tokom te kratkotrajne tiranije japanske vojske, život je izgubilo oko 100 ljudi.

Kanibalizam

Svedoci su potvrdili da su japanski vojnici jeli svoje neprijatelje tokom Drugog svetskog rata u jugoistočnoj Aziji. Neki svedoci pričaju kako žrtve često nisu bile mrtve i da su mnoge od njih pojedene živi.

Dokumentovan je slučaj japanskih vojnika koji su, nakon što su ubili osam američkih vazduhoplovaca na Čiči Džimi, na ostrvima Bonin, pojeli četvoricu.

foto: Profimedia

Okupacija ostrva Nauru

Pred sam kraj Drugog svetskog rata japanska vojska je okupirala Nauru, malo ostrvo u Mikroneziji kojim je u to vreme harala lepra.

Zaraženo stanovništvo Japanci su ukrcali na brod koji su zatim razneli. Oko 70 posto preostalog stanovništva su prebacili na susedno ostrvo. Tom prilikom skoro polovina stanovništva je umrla od gladi i bolesti.

Žene za utehu

Japanska vojska je tokom rata sa Kinom i Korejom primorala oko 200.000 žena i devojčica da se bave prostitucijom. Zvali su ih “žene za utehu”, ali njihova realnost je bila mnogo strašnija od tog naziva. Slali su ih po bordelima širom istočne Azije čiji korisnici su bili pretežno japnski vojnici. Bile su maltretirane i silovane nekada i po više dana.

Tokio je 2015. pristao da plati 8,3 miliona dolara odštete žrtvama i upućeno je formalno izvinjenje, ali mnogi Koreanci i Kinezi to smatraju nedovoljnim dok, sa druge strane, veliki broj Japanaca tvrdi da je postojanje “žena za utehu” istorijska izmišljotina.

Masakr na aerodromu u Lahi

U februaru 1943. japanska vojska je uhvatila preko 300 Holanđana i Australijanaca pošto im je uništen jedan od minolovaca. Prve večeri odveli su 85 zarobljenika u šumu koja se nalazila na ostrvu Ambon i tamo ih obezglavila. Sledećeg dana slična sudbina sačekala je preostale zarobljenike. Njihova tela sahranjena su u masovnoj grobnici.

“Svinjski kavezi”

Posle pada Istočne Jave mnogi saveznički vojnici su ostali zarobljeni. Neki od njih su bili primorani da uđu u kaveze širine jednog metra koji su služili za transport svinja. U tako skučenom prostoru bili bi transportovani kamionima do obližnje luke.

U luci bi ih prebacivali na čamce koji su odlazili do otvorenog mora. Tamo bi ih bacali u more, ostavljajući ih da se udave ili da ih pojedu ajkule.

(Espreso/Istorijski zabavnik)