NBS, Foto: Stefan Jokić

VEČITA DILEMA

NAJNOVIJE OGLAŠAVANJE NARODNE BANKE SRBIJE: Ovo je važno za sve građane naše zemlje!

Narodna banka Srbije objavila sve detalje oko ove dileme

Objavljeno: 03.02.2023. 13:07h

Večito pitanje za one koji imaju višak novca je kako i gde štedeti. Neki se odlučuju da kupe nekretnine, drugi ulažu u investicione fondove, ali veliki broj drži pare u slamarici. Pogotovo oni koji su se opekli sa starom deviznom štednjom. Ipak, ko se okuraži da svoj novac odnese u banku može da ga oplodi. Tu se pojavljuje večita dilema u kojoj valuti štedeti? Da li u dinarima? Ili u evrima?

Tu dilemu bi trebalo da razreši i zvanična statistika koju je danas objavila Narodna banka Srbije.

NBSfoto: Stefan Jokić

- U poslednjih deset godina dinarska štednja je povećana preko pet puta i krajem 2022. godine iznosila je 96,3 milijarde dinara. Uprkos nepovoljnom uticaju različitih globalnih kriza u poslednjih nekoliko godina, uključujući i krizu izazvanu pandemijom virusa korona, dinarska štednja beleži rast, uz povećanje učešća dugoročnih depozita. Nakon izbijanja krize u Ukrajini početkom 2022. godine došlo je do privremenog smanjenja dinarske štednje, pri čemu se pozitivan trend njenog rasta nastavlja ponovo od juna prošle godine. U pomenutom desetogodišnjem periodu i devizna štednja raste, sa 8,3 milijarde evra krajem 2012. godine na 13,7 milijardi evra krajem 2022. godine.

Devizne rezerve 19,4 milijarde evra

Očuvana relativna stabilnost kursa dinara prema evru značajno je doprinela da uticaj rasta uvoznih cena na domaće cene bude ograničen. U prva četiri meseca 2022. godine geopolitičke tenzije i rast cena energenata doveli su do deprecijacijskih pritisaka generisanih znatnom tražnjom za devizama od strane uvoznika energenata, kao i velikom tražnjom građana za efektivnim stranim novcem, što je Narodna banka Srbije ublažavala intervencijama na deviznom tržištu na strani prodaje deviza (u prva četiri meseca neto prodala 2.270 miliona evra).

Novacfoto: Profimedia

Na taj način očuvano je poverenje i od maja do kraja godine, u uslovima obnovljenih aprecijacijskih pritisaka, Narodna banka Srbije je intervenisala neto kupovinom 3.270 miliona evra. Na nivou 2022. godine NBS je neto kupila milijardu evra, a dinar je nominalno ojačao prema evru za 0,2%. Takva kretanja doprinela su rastu deviznih rezervi koje su krajem decembra 2022. godine iznosile 19,4 milijarde evra, što je njihov najviši nivo krajem meseca i godine od kada se prate podaci na ovaj način (od 2000. godine). Pri tome, količina zlata u deviznim rezervama dostigla je rekordnih 38,5 tona.

Domaća ekonomija stabilna

Stabilnost domaće ekonomije i u okolnostima globalne neizvesnosti i adekvatnost donetih mera Narodne banke Srbije i Vlade Srbije potvrđuje i smanjenje učešća javnog duga u projektovanom bruto domaćem proizvodu za 2022. godinu u novembru na nivo od 53,5% (56,5% na kraju 2021), kao i smanjenje učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita (od 2015. godine) - na nivo od 3,0%.

Bankafoto: Printscreen/RTS

Potvrda dobrih rezultata Srbije u borbi s globalnom krizom ogleda se i u zadržavanju kreditnog rejtinga Srbije na nivou BB+, sa stabilnim izgledima, od strane rejting agencija Fitch Ratings i Standard and Poor"s, koje su kao najvažniji argument za svoje odluke navele kredibilan okvir makroekonomskih politika Srbije. Usmerenost Srbije ka daljem sprovođenju strukturnih reformi potvrdio je i Međunarodni monetarni fond, koji je krajem prethodne godine odobrio Republici Srbiji stendbaj aranžman kao podršku dogovorenom ekonomskom programu u naredne dve godine.

Poverenje međunarodnih investitora u zdrave i održive ekonomske pokazatelje Srbije i kreditni rejting za svega jedan nivo ispod investicionog ranga potvrdio je uspešan izlazak naše zemlje na međunarodno tržište kapitala u januaru 2023. godine kada je realizovana emisija evroobveznica u dolarima u dve tranše - ročnosti pet godina i deset godina u ukupnom iznosu od 1,75 milijardi dolara, pri čemu je ukupna tražnja investitora premašila iznos od 11,0 milijardi dolara.

Veća isplativost dinarske štednje

I na kraju pitanje koje najviše zanima buduće i sadašnje štediše. Analiza isplativosti štednje pokazuje da bi štediša u domaćoj valuti na ulog od 100.000 dinara oročen na godinu dana i zanavljan godišnje u periodu od deset godina na kraju perioda oročenja, u decembru 2022. godine, dobio preko 38.000 dinara (gotovo 330 evra) više od štediše koji je u istom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa. Onaj koji je uložio 100.000 u dinarima, zaradio je 1.313 evra, a ko je isti iznos oročio u evrima sada može da računa na 987 evra.

Ko ima višak para neka izvoli!

(Espreso / Novosti)