Majdan poludragog kamenja, Foto: RINA

OTKRIVENO

1 SELO U SRBIJI JE PUNO POLUDRAGOG KAMENJA: Znate li šta je KALCITNA GROZNICA koja trese jedan DEO NAŠE ZEMLJE?

Krupnija granulacija samlevenog kamena koristi se za zemljano posuđe sa debljim zidovima

Objavljeno: 02.02.2023. 19:27h > 19:35h

Osim zlatne na istoku, južnu Srbiju već danima trese i kalcitna groznica jer je aktuelizovana priča o nalazištima kalcijum-karbonata izuzetne čistoće u blizini Gadžinog Hana. Dok je još uvek neizvesno da li će na Suvoj planini konačno biti otvoren rudnik koji će oživeti nekoliko sela, na zapadu zemlje u požeškom selu Rupeljevo već decenijama postoji mesto sa kog se ovim poludragim kamenom snabdevaju grnčari iz čuvene Zlakuse. Znajući koliko je važan dobar materijal, vešte zanatlije su otkupile majdan i zajednički ga koriste.

- To je selo oko desetak kilometara udaljeno od Zlakuse. Tu se već decenijama ide po kalcit, svetlucavi poludragi kamen. Može biti bezbojan, žućkast, crvenkast, zavisi od podneblja u kom se nalazi. Vadi se iz kamenoloma, a kako bi ga mi grnčari mogli koristiti on se melje, a potom prosejava i zatim meša sa glinom", kaže za RINU grnačar Dragoslav Nikitović iz Zlakuse.

foto: RINA

Krupnija granulacija samlevenog kamena koristi se za zemljano posuđe sa debljim zidovima, dok se finija granulacija koristi za izradu zemljanog posuđa sa tanjim zidovima. Kalcit se meša sa glinom u odnosu 50% prema 50%, a za neke proizvode koji zahtevaju dodatnu čvrstinu i 60% prema 40% u korist kalcita.

- Taj sastav ova dva prirodna materijala čini zlakušku grnčariju posebnom. U smešu od koje se izrađuje grnčarija ne dodaju se nikakve hemikalije. To blago iz dubine zemlje našem posuđu daje posebnu čvrstinu, trajnost i kvalitet. Samo zahvaljujući kalcitu može se peći na visokim temperaturama, a ukus hrane pripremljene u zemljanom posuđu ne može se porediti ni sa jednim drugim", rekao je ovaj grnčar.

foto: RINA

Smeša gline i kalcita se za razliku od čiste gline ne može izlivati u kalupima industrijskim postupkom već se svaka posuda mora ručno oblikovati. A Dragoslav se osim posuđa oprobao i u pravljenju amfora, skoro iste onakve kakve su nekada davno koristili stari Grci i Rimljani, za prenos ulja, vina i žitarica.

(Espreso/RINA)