BOLEST MILICE MILŠE SVE SE VIŠE VIDI NA NJOJ: Da nije bilo NJEGA, nikada ne bi STALA NA NOGE

Glumica Milica Milša (54) osvojila je TV publiku iskrenim osmehom i pre serije "Igra sudbine", u kojoj više ne glumi.

Beograđanka vedre naravi i nežnog srca zadržala je osmah i kada se pre deset godina na javnim događajima pojavljivala hodajući pomoću štaka, iako su je tada mučili nesnosni bolovi u kolenima.

Dugo je glumicu iscrpljivala bol koja se tokom godina često javljala u oba njena kolena, što je ona, s vremena na vreme i s manje ili više sreće, tretirala terapijama koje, na duže staze, nisu davale rezultate.

Onda je došlo do sudbinskog susreta. S poznatim beogradskim stručnjakom, specijalistom fizikalne medicine i rehabilitacije, doktorom Milanom Mileusnićem, upoznala se preko kolege Andrije Miloševića, a doktor je, za samo nekoliko meseci, uspeo da Milši obezbedi svakodnevicu bez bolova.

Njen život je tada obogaćen novim prijateljstvom koje je ubrzo preraslo u porodično zbližavanje i kumstvo. To je naglo prekinuto u julu 2020, kada je Mileusnić izgubio bitku s koronom.

S Milicom, koja čeka emitovanje nove serije koju radi sa suprugom Žarkom Jokanovićem, nismo ovog puta razgovarali o poslu, već o zdravstvenim problemima koji su joj život obogatili nezaboravnim prijateljstvom.

Kada su počeli vaši problemi s kolenima?

- Moji problemi su vrlo rano počeli, s 25 godina. Tada sam osetila prve tegobe i išla sam na razne terapije, što mi je tada pomoglo i saniralo problem. Onda su se bolovi javili s mojih trideset godina, pa sam ponovo sredila terapijama kolena. Potom, u 42. godini, bilo mi je baš loše, zbog čega sam išla na lečenje, koje je bilo bezuspešno, iako sam na terapije išla četiri meseca. Posle toga sam upoznala doktora Milana Mileusnića i sve se promenilo.

Kako ste odabrali baš PRP tretman koji vam je pomogao?

- Sasvim slučajno i imala sam sreće. Andrija Milošević me je upoznao s Milanom Mileusnićem. Rekao mi je da je to najbolji doktor za kolena u Srbiji koji je spasao njegovog oca. Doktoru sam objasnila moj problem i rekao mi je da odmah sutra dođem u njegovu kliniku. Počela sam lečenjem raznim aparatima, a onda, posle nekoliko meseci, doktor mi je uradio tretman krvnom plazmom. Mesec dana posle toga trčala sam na Keju. Deset godina nisam imala problema.

Da li vam se sada opet javljaju problemi s bolovima?

- Slučajno sam tokom predstave slomila kalcifikate u kolenu tako što sam udarila u pozorišni teg iza scene – iskrenula sam nogu i tako su mi pukli kalcifikati. U Milanovoj klinici sam opet to dovodila u red pomoću jedne mašine, ali moja kolena su, nažalost, starija od mene i to barem 30 godina. Tada su krenuli još neki procesi u kolenima. Prošle godine sam na snimanju slomila meniskus a nisam ni znala za to. "Vukla" sam oko mesec dana te bolove, dok me Žarko nije odveo u Milanovu kliniku da mi to pogleda doktorka Bojana, pošto Mileusnić, nažalost, nije više s nama. Uradila sam magnetnu rezonancu i bilo je jasno da sam dislocirala meniskus, ali su uspeli s dva PRP tretmana da mi ga "zakrpe". Da nije bilo pokojnog doktora Milana i njegove metode, ja ne bih sigurno danas hodala. On me je "dizao iz mrtvih". Stalno se usavršavao i neprestano je nabavljao originalne mašine koje su mu pomagale u inovativnim metodama lečenja. Bio je najbolji doktor i najbolji čovek.

Kako ste podneli gubitak doktora Milana Mileusnića?

- Bio mi je kao stariji brat, iako je bio dve godine mlađi od mene. Osećala sam se kao da imam starijeg brata koji me štiti – uvek tu za mene. Bez njega je težak život, kad pomislim da više nema takve ljudine, odmah počnem da plačem.

(Espreso/Story)