Radnici, Foto: Profimedia

ODLAZAK U INOSTRANSTVO

PROFIL PROSEČNOG SRPSKOG KOJI ŽIVI U NEMAČKOJ: Zarada i do 4.000 EVRA, a 1 ZANIMANJE se JAKO CENI

Mogućnost prekvalifikacije je takođe otvorena, čak dobrodošla, jer je Nemačka u nikad većoj potrazi za radnom snagom

Objavljeno: 11.01.2023. 22:21h

Prosečan srpski gastarbajter u Nemačkoj zarađuje između 1.500 i 4.000 evra, najčešće iznajmljuje stan, donekle zna nemački jezik, školuje decu i kada ga pitate rećiće da nema nameru da se vrati u Srbiju.

Prema poslednjim procenama Nemačke Vlade, trenutno u najjačoj ekonomiji sveta živi i radi minimum 400.000 Srba, a ovaj broj bi uskoro mogao da bude mnogo veći. Kako se prema pojedinim analizama na tržištu rada Nemačke beleži manjak od čak 1,7 miliona radnih mesta. Reagujući na to tamošnje vlasti su pored izmena zakona o dobijanju dvojnog držvaljanstva, promenile i uslove za uvoz starnih radnika kroz tzv. "kartu šansi".

U suštini, pored toga da se za nemačko državljanstvo strani državljani neće morati da se odreknu matičnog pasoša, Vlada Nemačke cilja i da uvede "zapadnobalkansko" pravilo kojim će kvote za uvoz radnika biti duplo veće, a uveden je i koncept karti šansi ne bi li se čitav proces ubrzao.

Plate i preko 4.000 evra

Zanati koji su nas nedevoljno cenjeni, pa ih mladi izbegavaju u širokom luku zbog malih plata, u ovoj evropskoj zemlji se bolje vrednuju. Recimo, zidar zarađuje 3.214 evra, moler 2.975 evra, a kovač može zaraditi 3.053 evra mesečno. Umeće varioca se plaća oko 2.819 evra, a keramičara oko 3.000 evra.

Dakle, ljudi koji odu u Nemačku najčešće rade fizičke poslove. U pitanju je pranje sudova ili serviranja hrane u ugostiteljskim objektima, čišćenje kuća, posao magacionera u velikim marketima, recepcionera, konobara. Popularna su i zanimanja vezana za logistiku poput vozača kamiona i druge mehanizacije na gradilištima. Vozač viljuškara, na primer, ima prosečnu platu 2.679 evra, a putar 3.463 evra.

Sad već tradicionalno najtraženiji su radnici u zdravstvu, medicinske sestre i lekari, pa najveći broj radnika koji je otišao sa područja Balkana, upravo je iz ovog sektora. Fizioterapeut ima prosečnu platu 2.588 evra, bolničar 3.511 evra, medicinska sestra 3.645 evra, zubni tehničar 2.590 evra. Medicinsko-tehnički laboratorijski asistent 3.497 evra, a doktori prosečno 6.337 evra.

Naši ljudi se zapošljavaju u struci i sa diplomama različitih fakulteta, pa tako inženjer mašinstva zarađuje oko 6.173 evra, inženjer elektrotehnike 6.300 evra, arihtehta 4.122 evra. Programerima su vrlo visoke plate, što je trend širom sveta.

Zašto odlazimo u Nemačku?

Kako kažu naši gastarbajteri u Nemačkoj razlozi odlaska su, kažu, realni - mnogo veća zarada za isti rad nego u Srbiji, lagodniji život i kako tvrde, manje stresa, jurnjave, strahova za egzistenciju i pitanja kako porodici obezbediti bar osnovna sredstva za život.

Nemačkafoto: Profimedia

Zapošljavanje u Nemačkoj nikad lakše

Zbog deficita radnih mesta Vlada Nemačke razmatra brojne olakšice za radnike, posebno one sa područa Balkana, nudeći svojevrsnu privilegiju za ulazak na nemačko tržište rada. U pitanju je mogućnost radnika sa ovog područja da se okušaju u poslovima i van svoje struke, a ne samo ono za šta su primarno obučeni.

Naime, inovacija je takozvana "karta šansi", koja podrazumeva da ljudi mogu prvo da se dosele u Nemačku i nađu stan, prilagode se, i onda tek krenu u tražanje posla koji im odgovara. A ne kao što je ranije bio slučaj da mora postojati garancija posla da biste došli u zemlju.

Ona se dobija na osnovu jedinstvenog sistema bodovanja. Da biste je dobili, potrebno je 6 bodova. Određena stručna kvalifikacija vredi 4 boda, tri boda dobro poznavanje nemačkog ili tri godine radnog iskustva, dva boda ukoliko je osoba mlađa od 35 godina, a jedan bod ukoliko je ranije legalno barem šest meseci boravila u Nemačkoj.

Novi zakon o useljavanju kvalifikovanih radnika koji se planira, u koji je agencija dpa imala uvid, predviđa i ukidanje ograničenja od 25.000 ljudi godišnje u takozvanoj regulativi za Zapadni Balkan. Kvota za državljane Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije biće duplo veća - 50.000 godišnje.

Takođe, stranci koji žive u Nemačkoj više neće morati da se odreknu svog pasoša kako bi dobili nemačko državljanstvo, a prema novim pravilima koja je izradilo ministarstvo unutrašnjih poslova, mogu da podnesu zahtev nakon samo pet godina boravka u zemlji.

Čak tamošnje kompanije nude i da se pobrinu za preseljenje i dolazak radnika, ali i obezbeđuju individualni plan uhodavanja i predloge različitih aktivnosti za navikavanje na život i kulturu u Nemačkoj, kako stoji na sajtu firme "Dojče ban". U pitanju je nacionalna železnička kompanija koja traži 25.000 radnika.

Razmatraju se još i brojne olakšice vezane za jezik. Kako je jedan od uslova ranije bio dobro poznavanje jezika, a za neka zanimanja je bilo potrebno bar poznavati oblast u kojoj radite, sada se u nekim kompanijama predlaže uvođenje dvojnog jezičkog sistema.

U svetlu toga, da bi radnici lakše aplicirali za posao, neke kompanije, poput pomenute "Dojče Ban", prihvataju da prijavu i potrebne dokumente ljudi dostave na svom maternjem jeziku, a ne nužno na nemačkom, kako je to ranije bila praksa.

Mogućnost prekvalifikacije je takođe otvorena, čak dobrodošla, jer je Nemačka u nikad većoj potrazi za radnom snagom.

(Espreso / Blic, Nada Matić)