Foto: Filip Plavčić

obratite pažnju

OVO URADITE NA BADNJI DAN AKO ŽELITE DA BUDETE ZDRAVI I SREĆNI: Od toga vam SVE ZAVISI

Pročitajte šta, prema srpskim verovanjima i običajima, treba raditi na Badnje veče da biste imali sreće i bili zdravi

Objavljeno: 04.01.2023. 20:26h

Dan pred Božić, najradosniji hrišćanski praznik, poznat je kao Badnji dan i Badnje veče. To je ujedno poslednji i najstroži dan Božićnog posta, kada u rano jutro domaćini odlaze da iseku badnjak. Za badnjak se najčešće bira hrastovo drvo, koje se kasnije te večeri unosi u kuću i time označava početak božićne svetkovine.

Kada je reč o Badnjem danu, običaj je da se uveče, nakon unošenja badnjaka, porodica okupi za trpezom, pomole se Bogu, čestitaju jedni drugima Badnje veče i sednu za trpezu. Večera je obavezno posna, a najčešće se priprema prebranac, a uz to se postavlja kiseli kupus, salata, turšija, suve šljive, smokve, jabuke, bademi, lešnici, orasi...

U Srbiji postoji mnoštvo verovanja i običaja koji se tiču Badnjeg dana, ali izdvojićemo tri najrasprostranjenija.

foto: Stefan Stojanović

Na primer, veruje se da na Badnji dan ništa ne treba da se pozajmljuje iz kuće, a ukoliko ste ranije nekome nešto pozajmili, trebalo bi da to vratite nazad jer se smatra da ne valja da ono što pripada kući bude van nje na ovaj dan.

Na Badnje veče se krcaju orasi, kako bi se videlo kakve će ko biti sreće tokom godine. Svaki ukućanin razbije orah, a ako je jezgro oraha zdravo i jedro, biće dobra godina onome ko ga je krcao. Ako ne, veruje se da neće imati sreće te godine, kao i da neće biti baš dobrog zdravlja.

Rasprostranjeno je verovanje da se na Badnji dan, kao i na Božić, ni sa kim ne valja svađati jer se smatra da će onaj ko to radi cele godine neće imati sreće.

(Espreso/Mondo/Nataša Petrović)