Poskupljenje, Foto: Nemanja Pančić

SREĆNA NOVA GODINA!

NOVA GODINA, NOVA POSKUPLJENJA: Detaljan spisak VEĆIH CENA u 2023, mnoga pravila VEĆ DANAS STUPAJU NA SNAGU!

S druge strane, uslovi za odlazak u redovnu penziju za muškarace ostaju isti, ali to nije slučaj i kada govorimo o prevremenom penzionisanju

Objavljeno: 01.01.2023. 08:44h

Od danas, svi zaposleni u javnom sektoru počinju da rade za veću platu, povišice se istovremeno obračunavaju i za penzionere ali i za sve koji rade za minimalac. S druge strane, u Novoj godini rašće i porez na imovinu, biće veće i kamate na kredite, cene cigareta, ali i opšta inflacija... Država istovremeno menja i pravila za penzionisanje...

Penzije

Penzionerima od 1. januara sleduje novo povećanje primanja od 12 odsto i taj procenat biće primenjen linearno na sve penzionere bez obzira na visinu penzije. Prethodno, tokom decembra naši najstariji grašani dobili su povećanje od oko 9 odsto. Prosečna penzija od 30.965 dinara, nakon ukupnog povećanja biće veća za 6.255 dinara.

Nova pravila za penzionisanje

Od 1. januara važe i nova pravila za penzionisanje žena, što znači da svaki zahtev koji dame podnesu tokom 2023. podleže novim, rigoroznijim uslovima. Tako će dame u starosnu penziju moći sa 63 godine i 6 meseci života i minimum 15 godina radnog staža.

S druge strane, uslovi za odlazak u redovnu penziju za muškarace ostaju isti, ali to nije slučaj i kada govorimo o prevremenom penzionisanju. Tako će oni u prevremenu penziju od 1. januara sledeće godine moći da idu sa 40 godina staža i najmanje 60 godina života. Žene u prevremenu penziju idu isto sa 40 godina staža i 59 godina i šest meseci života.

foto: Ana Paunković

Minimalac i plate u javnom sektoru

Sa početkom 2023. godine, cena rada biće uvećana na 230 dinara po satu ili na nešto više od 40.000 dinara mesečno, što je rast od oko 14,3 odsto.

Pričajući na temu minimalca tokom prethodnih meseci, ministar Siniša Mali je naveo da su poslodavci bili protiv povećanja minimalne zarade, jer bi im ona u uslovima krize izazvala ukupan trošak od 41 milijarde dinara, odnosno 350 miliona evra. Tako je država preuzela celokupan teret, tako što je neoporeziv deo minimalca povećan na 21.712 dinara, dok su doprinosi i penziono osiguranje uvećani za 1 odsto.

Takođe i svi zaposleni u javnom sektoru, njih 500.000, od 1. januara imaju veća primanja, u proseku za oko 12,5 odsto. Dakle, svi koji zarađuju oko 80.000 dinara, moći da računaju na oko 7.000 do 8.000 dinara više.

foto: Profimedia

Skuplje i cigarete

Od1. januara sve vrste cigareta u Srbiji će poskupeti za još 10 dinara, tako da će se najjeftinija prodavati za 310 dinara, a najskuplja paklica će ići i do 600 dinara.

Podsetimo, akcizni kalendar usvojen je krajem 2020. godine, i po njemu cigarete poskuplju 2 puta godišnje, u proseku za po 10 dinara. Podizanje cena paklica trajaće sve do 2025. godine. Cilj ovih izmena je usklađivanje sa standardima EU, po kojima bi do 2025. godine država umesto 70, trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1000 komada cigareta, odnosno 1,8 evra po paklici.

foto: Profimedia

Porez na imovinu

Od prvog dana 2023. godine mnoge lokalne samouprave će povećati porez na imovinu. Doduše porez neće povećavati sve opštine u Srbiji, a stepen povećanja će zavisiti od vrste nekretnina, zone u kojoj se nalaze jer je i ove, kao i prethodnih, godina zabeležen različit rast cena nekretnina.

Tako će vlasnici nekretnina na primer u Beogradu sledeće godine dobiti račune za plaćanje poreza uvećane do 5 odsto.

Struja i gas

Od početka 2023. godine cene kilovat-sata struje biće veća osam odsto za domaćinstva, a cena gasa veća za 11 odsto.

Domaćinstvima koja prosečno troše oko 400 kilovatčasova račun će biti veći do 300 dinara. Cena gasa menja se i za domaćinstva i za privredu. Poslednji put struja je poskupela 1. septembra 2022. za 6,5 odsto, dok su mesec dana ranije povećane cene gasa u maloprodaji u Srbiji.

foto: Nemanja Pančić, Marina Lopičić

Veće kamate

Visoka inflacija i povećanje kamatnih stopa definitivno su obeležili ovu godinu. Prognoze pokazuju da će inflacija, poskupljenja i visoke kamatne stope obeležiti i narednu godinu, ali da stabilizaciju kada govorimo o kamatama, pa i rastu cena treba očekivati od polovine 2023.

Nedavno je i predsednik Holandske centralne banke De Nederlandsche Bank (DNB), i član Upravnog veća ECB Klas Knot, rekao za Financial Times rekao da je proces podizanja kamata "na početku druge polovine" i da se "sasvim pristojan tempo pooštravanja" može očekivati u pet sastanaka o monetarnoj politici do jula 2023.

Veće referentne kamate u Evropi automatski znači povećanje i rata u Srbiji.

Inflacija

Ekonomisti očekuju visoke stope inflacije širom sveta i sledeće godine, pri čemu za 2022. predviđaju u proseku stopu od 9,5 odsto, pokazuje poslednje kvartalno istraživanje ekonomskih eksperata (EES), koje su sproveli nemački institut IFO i Švajcarski institut za ekonomsku politiku.

U anketi je postavljeno pitanje i o predviđanjima inflacije za 2023. i 2026. godinu. Ispitanici u proseku očekuju globalnu inflaciju od 7,5 odsto iduće godine, a stopu u 2026. godini vide na 5,0 odsto.

foto: Profimedia

Što se tiče Srbije, prema izveštaju NBS o inflaciji, koja je iznosila 15,1 odsto, rast cena će ostati na trenutnim nivoima i početkom 2023. ali će godinu nastaviti silaznom putanjom.

- Znatniji pad inflacije očekujemo u drugoj polovini 2023. godine, a povratak u granice cilja u drugoj polovini 2024. godine, piše u izveštaju NBS.

(Espreso / Blic)