Foto: printscreen

OTKRIO

MILOŠ BIKOVIĆ PROGOVORIO O ODNOSU SA ŠIJANOM: Ove reči će da ODJEKNU ŠIROM ZEMLJE (FOTO)

U poslednjih nekoliko godina se snima mnogo i odvaja se za film, ali i serije, koje sve više postaju dominantne u produkciji

Objavljeno: 31.10.2022. 13:25h

Najuspešniji srpski glumac svoje generacije Miloš Biković godinama je i uspešan producent. Poslednjih godina na čelu je Grupacije za kinematografiju pri Privrednoj komori Srbije, a za Kurir govori s kakvim problemima se susreću njegove kolege, pa čak i jedna legenda kao što je Slobodan Šijan.

Postali ste producent na snimanju prvog dela filma "Južni vetar", a već pet godina imate svoju producentsku kuću. Da li je teško snimiti film u Srbiji?

- I jeste i nije. Nijedan film ili serija se ne snima bez velikog truda, ali i bez mnogo novca. Danas se više izdvaja za kinematografiju nego prethodnih godina. Potreba za igranim sadržajem je porasla i zato postoji znatan pomak u razvoju filmske i serijske produkcije. Bez pomoći i dobre volje ljudi u raznim nadležnim institucijama bilo bi nemoguće da se snimi film. Zbog sve većeg broja projekata, što domaćih, što stranih, sve više verujem u to da nam je potrebna intenzivnija i bliža saradnja sa svim relevantnim institucijama. Mislim da će Grupacija za kinematografiju pri PKS uskoro istupiti s takvom inicijativom prema Ministarstvu kulture i vlastima u Beogradu.

Je li vam lakše da nađete novac kao Miloš Biković ili svi hoće da ulažu novac samo u projekte kao što je "Južni vetar"?

foto: Promo, FCS

- Moram da priznam da mi je lakše da nađem finansije zbog uspešnih projekata koje imam iza sebe. Međutim, to ne znači da je jednostavno. Daleko od toga, pa čak i za projekat kao što je "Južni vetar". On je brend za sebe i pre svega pripada Milošu Avramoviću, pa tek onda ostalim producentima. Taj projekat ne bi mogao da se snimi bez podrške ministarstava kulture, odbrane, unutrašnjih poslova i gradskih službi, kojima smo zahvalni. "Južni vetar" je nadrastao region, postaje brend većih razmera i zbog toga mnogi žele da budu deo te priče. Međutim, znatno teže je privući sponzore i partnere za nov projekat. Kompanije se vode dokazanim formulama i žele garantovan uspeh i rezultate za svoja ulaganja. Ubediti ih da veruju u potencijal novog filma je izuzetno teško.

Koliko je u Srbiji prepoznata filmska umetnost?

- U poslednjih nekoliko godina se snima mnogo i odvaja se za film, ali i serije, koje sve više postaju dominantne u produkciji. Zatim tu su podsticaji koji vam omogućavaju da privučete investitore. Povećan je budžet za konkurse. Ali opet, ako imate sreće da prođete na konkursu, tu tek počinje borba da se zatvori budžet. Konkurs Filmskog centra Srbije vam u realnosti zatvara 30-50 odsto budžeta, i to pod uslovom da prođete na konkursu. Dalje morate da se dogovarate s televizijom, sponzorima, koproducentima...

Radite i novi film sa Slobodanom Šijanom. Kakvih tu ima problema iz ugla producenta?

foto: Marina Lopičić

- Kad snimate kompleksan film kao sto je "Budi bog s nama" Slobodana Šijana, potrebno vam je mnogo različitih i komplikovanih lokacija, zatvaranja ulica, dozvola, angažovanje u tim datumima preko 50 glumaca sa svojim zauzećima, predstavama, drugim snimanjima. Iza kamere radi minimum 70 profesionalaca, i danju i noću, po vrućini ili po mrazu. Došli smo u situaciju da imamo sedam zemalja u koprodukciji u jednom trenutku, a nismo imali ni na vidiku materijalnih mogućnosti da završimo film. Nije bilo dovoljno ni Šijanovo ime, ni fantastična podela, ni sedam država u koprodukciji da privuku makar jednog sponzora. Zahvaljujući našim partnerima Telekomu i Ministarstvu kulture, koji su prepoznali poseban značaj reditelja čiji su filmovi proglašavani za najbolje filmove Jugoslovenske kinematografije, privodimo kraju rad na filmu.

Da li je to tako svuda u svetu?

- Film se u Srbiji ne isplati, teško funkcioniše kao biznis, jer nemamo dovoljno veliko tržište. Milion gledalaca u bioskopima, što se dešava ekstremno retko, ne može da povrati investiciju u jedan film. Iz tog razloga film bez podrške države, Filmskog centra i još jednog partnera - emitera, jednostavno ne može da postoji. Na većim tržištima, navešću kao primer rusko tržište jer ga poznajem podjednako dobro, film je biznis. Država finansira film kroz Ministarstvo kulture, ali to nije jedini način da se budžet filma zatvori. Ako znate kako da snimate kvalitetan sadržaj, vaši partneri i koproducenti mogu biti i kompanije, platforme, televizije ili čak i privatni investitori.

Šta je vama važno kao producentu kad dobijete neku scenario za film ili TV seriju?

- Najvažnije je da scenario bude kvalitetan, a to znači da je logičan, da ima zanimljivu radnju, da su likovi realni i višedimenzionalni, da je duhovit, dinamičan, da ima dobar ritam i da je relevantan. Naravno, treba da sadrži ako ne sve, onda makar većinu ovih kvaliteta.

(Espreso)