Ilustracija, Foto: Nemanja Pančić, Marina Lopičić

OPREZNO

SMANJITE POTROŠNJU I RAČUNE ZA STRUJU: Evo kako da ostanete u "ZELENOJ ZONI", Srbi obratite PAŽNJU NA OVE SAVETE!

Tarifni sistem podrazumeva plaćanje električne energije u tri zone: zelene, plave i crvene

Objavljeno: 16.10.2022. 22:46h

S obzirom na neizvesnu ekonomsku i energetsku situaciju, sve veći broj građana u Srbiji podrobno prati šta im piše na mesečnim računima za struju. Kako bi smanjili svoj mesečni trošak svi gledamo da ostanemo u famoznoj "zelenoj zoni". Stručnjaci predlažu da jedino što pomaže da ostanemo u okviru jeftinije zone jeste odgovorno korišćenje, i velikih i malih, potrošača energije.

Odgovarajući na pitanje šta potrošači sada mogu da urade Profesor doktor Milan Banjac sa Mašinskog fakulteta za "Blic Biznis" objašnjava da je na prvom mestu treba da bude kontrolisana upotreba energije.

- U ovom trenutku dok još nismo počeli da se grejemo na toplane, izbegavati grejalice i uljane radijatore, već se dogrevati klima-uređajima. Njih prebacimo na grejanje, ono radi kao toplotna pumpa i troši manje energije nego grejalice ili radijator. Može se najviše ekononomisati i na drugim najvećim potrošačima koji greju vodu poput bojlera, pa šporeti, veš-mašine, ali nakon toga su tu i mali uređaju. Svakako to nije univerzalni recept, zameniti jednu sijalicu, već na svakom uređaju je moguće ustedeti, naglašava profesor.

Dejan Gavrilović iz udrženja "Efektiva" kaže da je poslednje poskupljenje struje koje je bilo u septembru ove godine je oko 6 odsto u odnosu na prošlu godinu. Zato on, kao i profesor, naglašava opšte sugestije za meru štednje električne energije.

- Standarni savet građanima da se uklope u zelenu zonu jesu da ko ima dvotarifno brojilo, da potrošače koji više troše da poput veš-mašine, mašine za sušenje veša, bojler da pale u noćnom intervalu kada je jeftinija struja. U mojoj porodici, kao i u većini porodica u Srbiji, neko uđe u kuću i upali TV, pa tek onda počne da radi druge poslove. Takve stvari treba promeniti jer ta mala ušteda pravi veliku razliku - rekao je on.

- Potrošačka realnost je da pazi samo onaj ko mora, jer i dalje postoje oni koji imaju dublji džep i ne moraju da misle koja je zona - zaključuje Gavrilovć.

Predlog novog tarifnog sistema

Pored individualnog doprinosa za manju potrošnju, jedan deo je i na samom sistemu za tarifiranje:

- Hrvatska nema tarifni sistem, oni plate koliko potroše. Ne plaćaju struju na mesečnom nivou, nego im se brojilo očitava na 6 meseci. Mi imamo bolji tarifni sistem, ali ima prostora da se još unapredi. Rešavati tehničke stvari, ali je ključno i odgovorno ponašanje, da zaista gasimo svetla kad izlazimo iz kuce, i da klima ili TV ne ostaju uključeni kad nismo tu - zaključio je Banjac.

Profesor Banjac se osvrnuo i na nastanak trenutnog tarifnog sistema.

- Sistem je podeljen tako da je najeftinija cena po kojoj Elekroprivreda Srbije može da snabdeva energijom građane je energija koju su dale hidroelektrane i da jedno domaćinstvo može da potroši do 350 kW iz te najjeftinije struje. Sledeća kategorija od 350 kW do 1600 kW je bila energija termoblokova, tj. termoelektrane. To je malo skuplji oblik energije, odnosno skuplji način kako se proizvodi struja. Preko 1600 kW to je visoka potrošnja i mora da se uključi rad tzv. "vršnih elektrana" koja radi na benzin, objasnio je Banjac.

Ali naglašava da se nikad nije vodilo računa o realnoj potrošnji.

- To se u domaćinstvu u Srbiji kreće oko 450kW mesečno - dodaje on.

Profesor se kako kaže zalaže da se uvedu još 2 ili 3 zone jer će na taj način svi oni koji troše struju nekako biti obeshrabreni da to rade, a naravno je uz to potrebna reforma sistema.

- Moj predlog je i da se odredi nov tarifni sistem. To bi značilo da se uvede još jedna zona – da se zelena još malo poveća, da se gornja granica plave zone još koji kilovat podigne, da se uvede narandžasta između crvene i plave zone, i da imamo još malo skuplju energiju. Sve to bi trebalo da se radi za nekoliko godina unapred, da građani budu obavešteni o povećanju cena, kako bi mogli da planiraju svoje finansije i ulaganja u korišćenje električne energije - kaže dr Banjac.

foto: SCREENSHOT

Ja nemam podatke za to, imaju ih nadležne instritucije. Znaju koliko tačno troši svako domaćinstvo. I na osnovu toga, oni bi trebalo da naprave novu kalkulaciju i da kažu, ovo je besplatno, ovo je potrošnja ako se neko ne greje i onda oni koji se greju, pa onda oni koji ekstremno troše i da se njima u skladu s tim i naplati. Dakle, svakako treba da se zastiti onaj ko malo troši, a ko ekstremno trosi, da plati najvisu cenu struje. Na berzi kad se kupuje struja je 10 puta skuplja nego što je u Srbiji i to se nekako mora platiti.

Trenutni cenovnik električne enrgije

Tarifni sistem podrazumeva plaćanje električne energije u tri zone: zelene, plave i crvene. Da bi građani ostali u najpovoljnijoj zelenoj zoni moraju da troše do 350 kilovat-časova, a cena jednog kilovat-časa prema zvaničnoj odluci koja važi od 1. septembra 2022. je 6.304 dinara. Kad se pređe ta granica sledi "srednja" ili plava zona koja obuhvata potrošnju od 350 do 1.600 kilovat-časova i plaća se po ceni od 9.051 dinara po kilovat-času. Crvena zona je najskuplja i podrazumava preko 1.600 kilovat-časova mesečno i košta 18.102 dinara.

Svaka zona dalje ima svoju višu i nižu dnevnu tarifu. Pa tako kilovat-sat u nižoj zelenoj tarifi košta 1.724 dinara, a dok je viša 6.896 dinara, a viša tarifa u crvenoj zoni iznosi 20.688 dinara za kilovat-čas, a niža 5.172 dinara.

Ovo važi u slučaju ako kupac ima jednotarifno brojilo, a ako ima dvotarifno brojilo, struja se računa po višoj i nižoj tarifi u ovim zonama. Za njih postoji mogućnost jeftine struje, tj. niže tarife koja se obračuvava u vremenskom intervalu od ponoći do osam časova ujutru, odnosno od 23 časa do 7 časova ujutru.

(Espreso/Blic)