Vuna, Foto: RINA

BIZNIS

PRIJEPOLJCI ZNAJU ZNANJE, OVCE SE VIŠE NE ŠIŠAJU ZA DŽABE: Njihovo runo ZIMI GREJE, a leti hladi (FOTO)

Iako je vunarska industrija u vreme bivše Jugoslavije bila izuzetno razvijena, sada je na tankim nitima

Objavljeno: 04.10.2022. 12:02h

Grejna sezona samo što nije počela, a u trci za drvima, gasom i strujom zabroavljamo da je nekada vuna bila najčešći i najbolji izolator, a bez vunenih jorgana, prsluka i čarapa nije se moglo zamisliti ni jedno domaćinstvo. Ipak, dolaskom modernih materijala ovaj proizvod gotovo da je izbačen iz upotrebe, a runa velikog broja stada završavala bi na smetlištu. Ipak, Prijepoljci su vunu vratili na velika vrata i ovce se više u Polimlju ne šišaju za džabe, jer se od njihovog runa prave jorgani kojima uopšte nije bitna spoljna temperatura.

"Dug je put do čiste, opredene rudice jorgana ili dušeka. Prvo biramo vunu koja nam odgovara po boji, zatim sklanjamo prljavštinu sa nje, to jest klasiramo je, zatim je šaljemo na dalju preradu. Ona se kasnije opere složi i potrebna je gotovo jedna cela ovca za jedan jorgan. Ono što je jako bitno jeste da se sve radi ručno, zbog čega kasnije i kažu da se nigde tako dobro ne okrepi telo, kao pod jorgan planinom, kazao je za RINU, Haris Bidžević tehnolog za preradu vune.

Iako je vunarska industrija u vreme bivše Jugoslavije bila izuzetno razvijena, sada je na tankim nitima. Malo je predionica u kojima se vuna obrđauje, ali sve je manje i ovaca za šišanje jer se brojnost stada u Zlatiborskom okrugu smanjuje.

FOTO: RINA
FOTO: RINA
FOTO: RINA
FOTO: RINA
FOTO: RINA

,,Već nekoliko godina vunu skoro ne otkupljuje niko, a nekada smo oko 500 tona vune godišnje izvozili za Belgiju. Sada uzimamo samo za naše potrebe, prizvodimo predivo za ručni rad, jorgane, dušeke, jastuke. Najkvalitetnija vuna je sa područja Pešteri zbog zdravog vlakna i samog područja na kojem se gaje ovce. Proces prerade nije jednostavan, vuna se najpre ručno klasira, zatim pere u dve vode na određenoj temperaturi. Od tako sređene vune proizvodimo najkvalitetnije dušeke i jorgane i po tome smo zaista jedinstveni”, kaže Esad Hodžić, vlasnik preduzeća Stiledž iz Prijepolja.

I iako skoro svi znaju da je vuna ta koja keti hladi, a zimi greje, retko ćete na nekom danas ugledati one dobre, stare vunene čarape. Zamenila ih je kineska sintetika. Ipak, opština na Limu je jedno od retkih mesta gde se prerađuje sirovina od ovaca čuvenih, tradicionalnih imena, Bjeluše i Gare, i od toga prave jorgani i dušeci.

(Espreso / RINA)