Ilustracija, Foto: Profimedia

rast cena

"MUKA SELJAKA" PONOVO U NOVČANICIMA: Građani STRAHUJU OD POSKUPLJENJA, MESO prvo na UDARU

Kad je skup kukuruz, meso mora biti još skuplje

Objavljeno: 25.09.2022. 20:11h

Građani Srbije ponovo bi u svom novčaniku mogli da osete „muku seljaka“, kome je prvo suša ozbiljno umanjila količine osnovne hrane za stoku a sada kiše prete da zatruju i ono malo što je rodilo

- Kukuruz će, uz soju, biti ratarska kultura koja je najteže podnela ovogodišnju sušu. Očekuje se značajan podbačaj roda, optimistične procene su da bi prosečan prinos mogao biti samo 4,5 do pet tona po hektaru. Sa 960.000 hektara moglo bi se dobiti oko 4,5 miliona tona, što jeste dovoljno za naše potrebe a s prelaznim zalihama moglo bi da bude nešto malo i za izvoz.

Međutim, definitivno će država biti prinuđena da uvede nepopularnu kontrolu izvoza, kroz kvote, dozvole… Nadamo se da baš potpune zabrane neće biti – kaže za 24sedam Žarko Galetin, agroekonomski konsultant.

Da na poljima rod teško da prelazi četiri tone potvrđuje nam i Petar Radić, savetnik za proizvodnja pitanja u Zadružnom savezu Vojvodine.

- To je izuzetno nisko za kukuruz, i biće problema za bilanse. Teško će biti i sa sojom, koja je delom prezrela a delom još zelena zbog retrovegetacije koju su izazvale kiše. Povećana vlaga zbog vremena kao i bujanja korova, povećaće vlažnost zrna a time i odbitke u kvalitetu – napominje Radić.

foto: Stefan Jokić

Kad je skup kukuruz, meso mora biti još skuplje

Kada neke robe nema, i tu kukuruz nije nikakav izuzetak, raste joj cena i to pokazuje i kretanje na berzama i kod nas i u svetu. Na produktnoj berzi u Novom Sadu kukuruz se prodaje po 34 dinara za kilogram (plus PDV). To je cena koja je 58 odsto veća nego prošle godine u ovo doba a više nego duplo veća nego što je bila u 2020.

Tih 290 evra po toni, kada se srpska cena prevede u „tvrdu valutu“ je manja od, na primer one sa Pariske berze (Matif) ali i tamo su godišnji odnosi isti. Kukuruz danas košta 338 evra po toni, prošle godine je bio 222 evra (-52 odsto), a 2020. godine samo 171 evro.

- Cene rastu ali je pitanje kako će proči naš izvoz jer s jedne strane nizak vodostaj ometa transport a s druge imaćemo problem sa kvalitetom zrna, koji bi dodatno mogao da se naruši produženim čuvanjem i napadima insekata – napominje Radić.

A kada raste cena kukuruza, koji je osnovna hrana za stoku, rašće i cena mesa, kako govedine i svinjetine, tako i živine.

- Da, mora da poskupi i meso. Kod nas država jest zamrzla cenu za neke vrste i kategorije mesa ali svako prekomerno uplitanje u tržište na kraju dovede ili do toga da cena skoči ili da robe nema. Vidimo to kod šećera i mleka, iako se i te „zamrznute“ cene periodično podižu. Kod mesa, međutim, mislim da ne bi bilo velikog poskupljena i da nema zamrzavanja jer tržište je dosad već odradilo veliki deo posla u korekciji cene. Hrana je skupa i nema prostora za značajno povećanje cena – smatra ovaj stručnjak, svojevremeno i dugogodišnji direktor Produktne beze u Novom Sadu.

Cene mesa u Srbiji, koje su inače ograničene za pojedine vrste i kategorije, za poslednjih godinu dana su porasle od petnaestak do više od 40 odsto. Od mesa kontrolisane cene najviše je poskupeo juneći but, 41,2 odsto prema podacima Cenoteka.rs, a sada je cena oko 1.200 dinara za kilogram. Svinjski but bez kostiju, sa oko 730 dinara za kilogram, skuplji je za oko 21 odsto a pileće grudi (720 dinara) za 16 odsto.

foto: Emilija Jovanović

S aflatoksinom nema drame, ali…

Žarko Galetin kaže da nije ćuo da ove godine imamo problem sa aflatoksinom, mikotoksinom zbog kojeg je izbila velika afera sa mlekom 2012. godine, ali i da treba biti obazriv.

- Zbog zabrane izvoza kukuruza i pšenice nismo mogli da na vreme ispraznimo skladišta i izvršimo dobro dezinfekciju pred novi rod. Zbog tog treba povišen oprez, jer čak i ako aflatoksina nema mnogo u zrnu na poljima, može se razviti u skladištima.

Petar Radić kaže da je kukuruz ove godine značajno zaražen insektima na polju i da će zbog toga čuvanje biti poseban izazov i iziskivati dodatan napor.

- Što se tiče aflatoksina, godina je bila vremenski takva da postoje uslovi za povećan nivo ali za to ćemo morati da sačekamo analize iz laboratorija, pogotovo kod povećanog izvoza – napominje Radić.

Srbija je najveći problem s aflatoksinom u kukuruzu a zbog toga i u mleku, imala tokom izrazito sušne 2012, kada je polovina roda bila zaražena. Ne samo da je mleko bilo sa povišenim nivoom ovog kancerogenom otrova, nego je prema podacima „Žita Srbije”, naredna ekonomska godina (od žetve do žetve) završena sa izvozom od svega 500.000 tona, pet puta manjim od prethodnih sezona.

Problema je bilo i prošle godine, kada su rezultati monitoringa pokazali da je 88 odsto testiranih uzoraka kukuruza bilo kontaminirano sa jednim ili više od jednog mikotoksina, najčešće aflatoksinom B1.

Visoke cene će ostati

Galetin kaže da je ceo svet u sličnoj situaciji, bar na severnoj hemisferi gde, osim možda istoka Evrope i Rusije koja opet nije tako veliki izvoznik kukuruza kao što je to slučaj sa pšenicom, je rod veoma podbacio.

- To nas dovodi u situaciju da se procenjuje da će kukuruza biti približno u količini koja se i proizvede a to dovodi do nervoze i nestabilnosti na globalnom tržištu. Uz to imamo poremećaje zbog rusko-ukrajinskog sukoba, probleme sa logistikom i transportom iz Crnog mora ali i globalno… Veća nervoza, znači i veću cenu i zabrane izvoza, a nivoi na kojima su cene hrane u ionako veoma visoki. I neće brzo splasnuti, jer to smo videli i u prethodnim krizama – zaključuje Žarko Galetin.

Pitanje hrane je i pitanje bezbednosti države

Žarko Galetin upozorava da u situaciji sa visokim cenama kao primarne tako i prerađene hrane država svakako mora da zaštiti svoj proizvodni sektor. - Osnovno je pitanje da zaštitimo naše proizvođače, pre svega mleka i mesa. Moramo da nađemo način da održimo proizvodnju, po svaku cenu jer sad je veoma važno da budemo tržišno i ekonomski nezavisni od uvoza te robe, koje potencijalno neće biti ili će biti preskupa. A mi sada imamo značajan uvoz svinjskog mesa, a evo sada moramo da uvozimo i mleko – napominje Galetin. Petar Radić dodaje da ovako visoka cena kukuruza samo odmaže u očuvanju ionako problematično malobrojnog stočnog fonda u Srbiji, pogotovo u govedarstvu. - Već imamo problema sa mlečnim proizvodima u prodavnicama a vrlo brzo će to napraviti reprekusije i kada je u pitanju svinjarstvo i peradarstvo – pesimističan je Radić.

(Espreso)