Foto: RINA

NEOBIČNA POSETA

POZNATO ZAŠTO JE MRKI MEDVED SVRATIO U CENTAR BAJINE BAŠTE: Nakon susreta sa ljudima, ODMAH JE URADIO OVO!

Do sada najkrupnija jedinka mrkog medveda uhvaćena je i obeležena upravo na ovoj planini

Objavljeno: 23.09.2022. 11:37h

Na teritoriji Nacionalnog parka Tara trenutno živi i kreće se oko 70 jedinki mrkog medveda i jedna od njih iznenadila je meštane Bajine Bašta kad se pojavila u naseljenom području i nikad bliže prišla kućama i ljudima. Ovakav slučaj se ne pamti, a kako ističu nadležni reč je o jedinki koja nije markirana.

- Medvedi dnevno mogu da prepešače preko sto kilometara u zavisnosti od uzrasta. Iako smo u neposrednoj blizini Nacionalnog parka, nije se dešavalo da medvedi dođu do samog centra kao što je bio ovaj slučaj. Oni se uglavnom kreću šumom i mi pretpostavljamo da je postojalo nešto što ga je skrenulo sa njegove putanje, pa je bio primoran da dođe u grad. Dešava se da se uplaše pasa, ili pucnja iz lovačke puške", izjavio je za RINU Ranko Milanović rukovodilac Službe za informisanje NP Tara.

Nakon što je verovatno skrenuo sa svoje putanje i greškom sišao u naseljeno mesto, medved se vratio u šume Tare koje se nalaze relativno blizu i koje se njegovo prirodno stanište. Kretanje mrkih medveda na Tari pomno se prati čitavih 15 godina, uz pomoć satelitskih ogrlica, a do sada je ogrlice dobilo preko 20 jedinki koje su za sve ovo vreme dale pregršt izuzteno važnih informacija.

FOTO: RINA
FOTO: Printscreen/Twitter/buitengebieden

- Na taj način ustanovili smo da se itekako puno kreću. Dešavalo se da mlađi medvedi koji traže svoj životni prostor pređu dnevno do 60 kilometara, a neki su za 9 meseci prešli čak oko 1.800 kilometara. Dok je lepo vreme oni znaju da preplivaju Drinu, prošetaju do Zenice oko 270 kilometara i vrate se u svoje prirodno stanište - rekao je Milanović.

Iako se mnogi plaše susreta sa njima, medvedi vrlo retko ili gotovo nikad prvi ne napadaju ljude. Ne doživljavaju ih kao plen, već ih se plaše i izbegavaju sukobe.

- Ukoliko prolazite kroz šume Tare svakako je potrebna doza opreznosti, ali veća je verovatnoća da vas udari grom nego da vas napadne medved. Populacija mrkih medveda na našoj teritoriji raste, jer je ta vrsta zaštićena i strogo je zabranjen lov. Oni obitavaju na svim delovima Tare, u kanjonskim delovima Drine, na šumskom području, Mitrovcu - kaže Milanović.

Do sada najkrupnija jedinka mrkog medveda uhvaćena je i obeležena upravo na ovoj planini. Šumski džin težak je 246 kilogarama, star deset godina i dobio je ime Aleksandar po čuvenom vojskovođi Aleksandru Velikom. Osim po svojoj veličini, specifičan je i po tome što je prvi koji je markiran ogrlicom koja ima kameru.

(Espreso / RINA)