Višeslav Hadži Tanović, Foto: Printscreen/Tv prva

VAŽNO

"INFARKT NE BIRA KOGA ĆE DA POGODI" Veliko upozorenje SVIM SRBIMA, evo kako da ga NE DOŽIVITE

Čuvajte svoje zdravlje, jer niko drugi to neće učiniti za vas

Objavljeno: 07.09.2022. 09:12h

Infarkt miokarda (srca), kao što znate, ne bira koga će i kada da pogodi. Nastaje naglo, bez ikakvih znakova upozorenja, a veoma često ima i fatalan ishod. Uz to, kardiovaskularne bolesti zauzimaju prvo mesto u svetu po broju obolelih i umrlih, a Srbija je, nažalost, u samom vrhu.

Prof. dr Višeslav Hadži Tanović, najpoznatiji srpski kardiolog, kaže da je srčani infarkt najteže kardiovaskularno oboljenje, koje u 40 odsto slučajeva završava smrću, pre nego što pacijent stigne do lekara.

Kod onih koji su ga preživeli, dužina života zavisi od stepena oštećenja srčanog mišića, uspešnosti sprovedene preventive, striktnosti u sprovođenju terapije, kao i od genetskog koda, koji je ujedno i najvažniji faktora. Da bismo smanjili rizik od srčanog infarkta moramo dobro da upoznamo faktore rizika koji dovode do njega.

To su stres, povećani krvni pritisak, preko 140/90 mm Hg, holesterol veći od 5,6 mmol/l, trigliceridi iznad 1,9 mmol/l. Uz to, rizik od infarkta imaju oboleli od dijabetesa, bubrega ili oni kojima je profesija vezana za dugo sedenje – kaže taj stručnjak.

Prema njegovim rečima, rizik povećavaju i nepravilnosti u radu štitaste žlezde, a posebno menopauza. – Pušenje donosi izuzetno visok rizik, ali i upotreba steroida u teretanama, doping sredstava u sportu, kao i preterana fizička aktivnost – objašnjava profesor dr Višeslav Hadži Tanović - piše Stil.kurir.rs.

10 pravila da se sačuvate od infarkta:

1. Fizička aktivnost

Svakodnevno šetajte ujutru i uveče po 45 minuta.Važno je da usvojite naviku da šetnja postane sastavni deo vašeg života. Uvek je izvodljiva, za razliku od drugih sportskih aktivnosti. Preporučljiva je i vožnja bicikla, plivanje, umereni džoging, rekreativni fudbal, basket, tenis…

foto: Profimedia

2. Antistres

Primenite svakodnevni antistres program koji uključuje slušanje muzike i čitanje knjiga, odlazak u pozorište i gledanje filmova, a posebno komedija. Obavezno za vikend otputujte van mesta boravka. Godišnji odmor podelite u četiri dela, jer je to korisnije od jednog dugog odmora.

3. Posvetite se sebi

Posvetite sebi svakoga dana po 25 minuta. Provedite ih u miru, ćuteći ili slušajući umirujuću muziku. Budite sami sa sobom. Na taj način eliminisaćete akumulirani unutrašnji stres.

4. Smejte se

Smejte se kad god je za to prilika! Smeh amortizujte stres i kada se smejemo luče se hormoni sreće, koji pozitivno utiču i na mozak i na srce.

5. Snizite krvni pritisak

Regulišite krvni pritisak. Trebalo bi da bude niži od 140/90 mm Hg. U početku najbolja terapija je umerena fizička aktivnost. Ako to ne pomogne, neophodno je uzimanje lekova. Lekovi za sprečavanje srčanog infarkta ili šloga uzimaju se celog života.

6. Holesterol vratite u normalu

Držite holesterol i trigliceride koji čine ukupne masnoće u krvi pod kontrolom. Holesterol mora da je niži od 5,6 mmol/l, a trigliceridi od 1,9 mmol/l. Ako to ne uspete dijetom, neophodno je uzimanje statina.

7. Neka šećer bude pod kontrolom

Držite šećer pod kontrolom, i to ispod 6,1 mmol/l, jer on ubrzava aterosklerozu i do 10 puta. Za toliko je povećan i rizik od srčanog infarkta.

8. Prestanite da pušite

Ako ste pušač, prestanite odmah da pušite, a ne sutra, jer sutra je skoro uvek „malo sutra“.

9. Smršajte

Regulišite vašu težinu, jer višak kilograma povećava rizik od srčanog infarkta.

10. Volite nekoga!

Sreća i ljubav deluju pozitivno, oslobađaju hormone, endorfine. Budite uvek pozitivni i s osmehom gledajte u budućnost. Ne biste verovali koliko pogled na život utiče na opšte stanje organizma!

(Espreso)