Gas, Foto: Profimedia, Grad Vršac

VAŽNO

PLAN EU ZA SMANJENJE POTROŠNJE GASA DANAS STUPA NA SNAGU: Uprkos protivljenju Poljske i Mađarske

Pre početka vojne operacije u Ukrajini, Rusija je obezbeđivala 40 posto ukupnih potreba EU za gasom

Objavljeno: 09.08.2022. 09:11h

Plan Evropske unije da smanji potrošnju gasa u celom bloku za 15 odsto stupa danas na snagu, nakon objave u zvaničnom administrativnom glasniku EU u ponedeljak.

Zemlje članice EU su poslednjih dana jula odobrile, a onda 5. avgusta i zvanično usvojile plan za vanredne situacije koji se odnosi na smanjenje potrošnje gasa, kako bi uštedele gorivo za zimu zbog neizvesnosti s ruskim isporukama, uprkos protivljenju Poljske i Mađarske finalnoj verziji zakona.

"S obzirom na neposrednu opasnost po bezbednost snabdevanja gasom koju je izazvala ruska vojna agresija na Ukrajinu, ova uredba treba hitno da stupi na snagu", piše u službenom glasniku 27-članog bloka.

Sporazumom se od svih zemalja EU traži da dobrovoljno smanje potrošnju gasa za 15 odsto, pri čemu bi Evropska komisija to mogla da proglasi obavezom u vanrednim okolnostima, mada uz izvesna izuzeća za pojedine zemlje i industrije.

FOTO: Printscreen/RTS
FOTO: Printscreen/RTS
FOTO: Printscreen/RTS

Sve zemlje, osim Mađarske i Poljske, odobrile su sporazum čime je on dobio snagu zakona, objavila je prošle nedelje Češka, koja je trenutni predsedavajući EU. U uredbi se navodi da će zemlje EU "uložiti sve svoje napore" da smanje potrošnju gasa od avgusta ove do marta iduće godine, za "najmanje 15%" u odnosu na njihovu prosečnu potrošnju u pretphodnih pet godina.

Ako Evropska komisija uoči "ozbiljnu nestašicu gasa" ili se pojavi izuzetno velika potražnja za gasom, može zatražiti od zemalja EU objavu opšte opasnosti u bloku. Time bi smanjenje potrošnje gasa postalo obavezujuće, uz ograničene izuzetke.

Mađarska, koja je u pregovorima o kupovini dodatnih količina gasa iz Rusije, bila je jedina zemlja koja se usprotivila sporazumu prošle nedelje, dovodeći u pitanje legitimitet pravila EU koja utiču na energetsku bezbednost zemlje.

Poljska je takođe bila protiv konačnog zakona, mada je u načelu podržala sporazum. Varšava je ocenila da nedostaje pravni osnov za taj zakon i da bi odluke koje se tiču energetskog miksa zemalja članica trebalo da se donose uz jednoglasno odobrenje svih država EU.

Ali njihovo protivljenje, ipak, nije sprečilo usvajanje plana, kojem je bila potrebna podrška najmanje 15 zemalja da bi postao zakon.

Pre početka vojne operacije u Ukrajini, Rusija je obezbeđivala 40 posto ukupnih potreba EU za gasom. Moskva je od tada smanjila dotok gasa u Evropu, što je otežalo zemljama bloka da popune skladišta uoči zime i podstaklo opštu jagmu za kupovinom neruskog goriva i za preduzimanjem mera za ograničavanje potrošnje gasa.

(Espreso / Agencije)