Spomenik Branku Ćopiću, Foto: Printscreen/Facebook/Milena Berić

VANDALIZAM

SPOMENIK BRANKU ĆOPIĆU PONOVO NA METI VANDALA: Znaju li koga skrnave?! (VIDEO)

Kome smeta Branko Ćopić?

Objavljeno: 18.04.2022. 12:02h

Spomenik jednom od naših najpoznatijih dečjih pisaca Branku Ćopiću, ponovo je oštećen pre dva dana. Od kako je pre dva meseca postavljen na Malim stepenicama u Beogradu, konstantno je na meti vandala.

"Da li treba da nas čudi što u gradu zagađenom muralima koji veličaju ovejane ratne zločince i strane predsednike čije su ruke do lakata umrljane krvlju nedužnih civila neko redovno vandalizuje spomenik Branka Ćopića", zapitalo je u saopštenju udruženje "Krokodil" koje je posvećeno kreiranju književnih, kulturnih i društveno-političkih programa i promovisanju politike dijaloga i pomirenja.

Iz Krokodila pojašnjavaju da je spomenik delo svetski čuvenog ilustratora Dušana Petričića koje je pre dva meseca postavljeno na Malim stepenicama, u neposrednoj blizini Brankovog mosta "odakle je ovaj tužni čovek i esencijalni dečji pisac mnogih detinjstava, skokom presudio sebi samom".

"Do sad smo više puta morali da ga čistimo od autolaka kojim neko nama nepoznat i skroz naskroz nejasan uporno precrtava oči na ovom predivnom Ćopićevom portretu. Mnoge stvari nam svakodnevno ukazuju da u našem društvu postoji sistemsko i strukturno izobličenje, ono što najčešće nazivamo poremećajem sistema vrednosti", navelo je udruženje.

Na društvenim mrežema širi se snimak ovog vandalizma, a građeni se masovno pitaju kome može da smeta Branko Ćopić i znaju li uopšte išta o njemu.

Branko Ćopić je rođen 1915. godine u Hašanima u Bosni. Nižu gimnaziju je završio u Bihaću, pohađao je učiteljsku školu u Sarajevu, Banjaluci i Karlovcu, a diplomirao je pedagogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Počeo je da piše vrlo rano, a prva dela je objavio već u svojoj četrnaestoj godini. Tokom Drugog svetskog rata bio je ratni dopisnik i jedan od učesnika u Narodnooslobodilačkoj borbi.

Pisao je pesme, priče, novele, romane za decu i odrasle. Jedan je od najplodnijih i najčitanijih pisaca naše književnosti, a dela su mu višestruko nagrađivana i prevođena na mnogo svetskih jezika.

Napisao je više od trideset knjiga za decu među kojima su najpoznatije zbirke pripovedaka "U svijetu medvjeda i leptirova", "Priče partizanke", "Doživljaji mačka Toše", "Priče ispod zmajevih krila" i romani "Orlovi rano lete", "Magareće godine" i "Slavno vojevanje".

Tragično je preminuo 1984. godine u Beogradu.

( Espreso / Blic )