JAJA, Foto: Profimedia

POGLEDAJTE DOBRO

REČI LEKARA KOJE ZABRINJAVAJU: Evo koliko tačno jaja SMETE DA POJEDETE, ne bi trebalo preko toga

Belance i žumance potpuno drugačije utiču na zdravlje. Prof. dr Jagoda Jorga objašnjava zašto su, kada i koja jaja zdrava, kao i ko treba da obrati pažnju koliko kuvanih jaja će da pojede tokom Uskrsa…

Objavljeno: 03.04.2022. 17:33h

Uskrs je pred nama, spremaju se jaja za farbanje, a u nedelju, kako i treba – počinje kuckanje jajima, pa onda ono čuveno mamino i bakino – pojedi to jaje! I odrasli tada postaju deca, pa znaju da preteraju u kolčini jaja koje pojedu tokom uskršnjih praznika. I tu nastaje dilema – koliko jaja dnevno sme da pojede dete, a koliko odrasla osoba, a da to ne šteti organizmu. Jer, kao što je poznato, do nedavno se govorilo da jaja nipošto ne treba jesti svaki dan, jer je žumance puno holesterola.

Promenila su se pravila

Prof. dr Jagoda Jorga, doktor medicinskih nauka i supspecijalista za ishranu, za eKlinika portal rešava ovu dilemu i daje savete oko ishrane jajima, zašto su ona dobra, a zašto i kada nisu. Ranija pravila ishrane u vezi sa jajima bila su restriktivnija, jer je jaje zbog holesterola bilo na lošem glasu. Preporuke su bile, na primer, da se nikako ne pojede više od 6 jaja nedeljno.

– Sva pravila vezana za konzumaciju jaja davno su se izmenila, pa mislim da je sada već svima poznato da jedno do dva jajeta dnevno može slobodo da se pojede. Ali, kada kažemo dva – mislimo na dva mala jaja. I kod nas su sada jaja klasifikovana na S (small), M (medium), L (Large), to piše na svakoj kutiji. Dakle, kada kupujete jaja kupujte ona sa oznakom S, odnosno mala. Pretpostavljam da se ona najviše i kupuju jer, kažu da se ta mala jaja najbolje farbaju – kaže prof. dr Jagoda Jorga.

foto: Profimedia

A količina od, dakle, dva mala jaja dnevno odnosi se na sve kategorije ljudi, kaže dr Jorga i objašnjava:

− To se odnosi na sve kategorije, i na decu i na odrasle, osim na ljude koji imaju problem sa žučnom kesom, njenom funkcijom ili one koji su operisali žučnu kesu. Oni ne bi trebalo da uzimaju cela jaja. Važno je reći da se ova ograničenja odnose na žumanca, a za belanca nema ograničenja. To treba razlikovati. Belanca, i ako ih pojedete 10, unećete istu količinu belančevina koju ima u, na primer, 100 grama belog ćurećeg mesa. Deset belanaca je oko 30 grama, a teško da će neko pojesti više od toga. Čista belanca su čak i preporuka u ishrani. S obzirom na to da ćemo oko Uskrsa imati dosta jaja, ja preporučujem ljudima da izbace žumance, a kuvana belanca da pojedu ili sama ili da ih iseckaju u razne salate sa povrćem. Belanca će veoma povećati nutritivni kvalitet salate. Kuvana belanca odlično idu sa tunjevinom, i sa sirom, u salati sa pasuljem, na primer… Ne postoji neka salata u kojoj belanca ne bi išla, jer su ona neutralnog ukusa i ne menjaju ukus jela, ali poboljšavaju nutritivnu vrednost, i to visoko vrednim belančevinama – kaže dr Jorga i upozorava da je sa žumancem priča drugačija.

Kome je žumance „neprijatelj“

− Sa žumancem je druga priča. Žumance nosi svu masnoću i holesterol. Svako žunamnce ima više od 250 – 260 miligrama holesterola, pa eto, ako se odjednom unese može da predstavlja veliki izazov za lučenje žuči, a kod ljudi koji imaju povišen holesterol, može da izazove problem. Ne kod svih, naravno, ali su sve studije, koje su rađene u smislu praćenja dugovečnosti i obolevanja od kardiovaskularnih bolesti i bolesti srca, posebno pokazale da je do dva jajeta dnevno korisno i ne predstavlja rizik, ali više od dva jaja – bitno donosi rizik.

Koja jaja su najbolja

A s obzirom na to da se za Uskrs domaćice razlete, pa obezbede i jaja od prepelice, guščja, pačija i sva moguća jaja, pitanje je čije jaje je najzdravije.

foto: Profimedia

− Tu je reč uglavnom o mitomaniji, verovanju da su bolja ova ili ona jaja, pa se kupuju razna – od prepelice, guske, patke…. Kokošije jaje je odličnog kvaliteta. Ono malo jaje, koje smo spomijnali, ima oko 45 grama i nema nikakvih razloga da kupujete druga jer nisu nutritivno kvalitenija. Ne postoji razlog da kupujete jaja drugih ptica. Ni za jaja od prepelice, ni za jaja guske ili bilo koje druge ptice, nema opravdanja, osim ako baš volite ta jaja. Ali, pazite – jedno guščje jaje je veličine skoro kao dva kokošija, pa vodite računa, ako ih jedete. A, to da, na primer, jaja od prepelice mogu da budu bolja ako imate anemiju, to su sve marketinške priče. Pogledajte koliko to jaje košta? Treba platiti to, ali ne znam zašto. Ja sam proučila sve analize koje postoje i nisam pronašla ni jednu komparativnu vrednost u vezi sa sastavom jaja. Dakle, gvožđe, B 12 vitamini, koji su bitni za anemiju, nisam pronašla na osnovu sastava jaja da ih negde ima više nego u kokošijem. Ne postoji razlog da skupo plaćate neka jaja, a ako baš volite – onda platite – kaže za eKlinika portal prof. dr Jagoda Jorga.

(Espreso/Eklinika)