Čkalja, Foto: Printscreen/RTS 2

niste znali

PRIČALO SE DA JE "ČKALJA" PREZIRAO OVOG GLUMCA I SVOG KOLEGU!

Miodrag Petrović Čkalja je voleo da zasmejava ljude još od ranog detinjstva. Uz Miju Aleksića, verovatno najbolji komičar na ovim prostorima.

Objavljeno: 01.04.2022. 10:00h

"Paja i Jare", "Kamiondžije", "Servisna stanica", "LJubav na seoski način", "Vruć vetar", "Put oko sveta" su samo neka od ostvarenja u kojima je igrao i izazivao kod ljudi jednu od lepših emocija - smeh.

Miodrag Petrović rođen je na Svetski dan šale, 1. aprila 1924. godine u Kruševcu. U rodnom gradu završio je gimnaziju, gde je u dramskoj sekciji i počeo da se bavi glumom.

Nakon Drugog svetskog rata upisuje Veterinarski fakultet, ali nastavlja da amaterski glumi u KUD "Ivo Lola Ribar". Ubrzo postaje član Dramskog studija Radio Beograda, gde i počinje njegova popularnost učestvovanjem u emisiji "Veselo veče".

FOTO: Printscreen
FOTO: Printscreen
FOTO: Printskrin/RTS
FOTO: Printscreen/ YouTube/ DomaciFilmoviSerije
FOTO: Printscreen

Još kao dete dobio je nadimak po kome ga je publika upamtila. Naime, jednom prilikom je išao na pecanje sa drugovima iz škole i tražio je da mu dodaju štap. Tačnije - čaklju. Ipak, umesto te reči, Miodrag Petrović je izgovorio Čkalja. Prema Čkaljinom ličnom svedočenju, njegov prijatelj, izvesni Jeftić, počeo je tako da ga zove, a ostala deca u društvu su veoma brzo prihvatila nadimak jer je Miodrag "bio mršav i osušen poput grane". Jeftić nije ni slutio da je smislio omiljeni nadimak svih budućih generacija na prostoru bivše Jugoslavije.

U javnosti se često pričalo kako se Čkalja i Pavle Vuisić nisu voleli, da se nisu slagali pa čak ide dotle da se šuška kako nisu ni govorili.

- Voleli su da se čuju, vodili ozbiljne razgovore, nikakva mržnja nije postojala. Ćale je rekao - neka se dva glumca mrze, ali da naprave tako nešto dobro i biće super. Deda jeste imao svoje žute minute, crne dane. Sedi sam, ima svoje vreme, ali to svakome treba, ponekad - rekla je Jovana Petrović u intervjuu za Kruševac Press.

Umro je u svojoj 80. godini života u Beogradu, 20. oktobra 2003. godine, a nije želeo da bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, već među običnim svetom i u krugu svoje porodice.

(Espreso)