Meso, Foto: Profimedia

paŽnja

NAUČNICI OTKRILI DA LI MESO PRODUŽAVA ŽIVOT: Razbijen je MIT O OMILJENOJ NAMIRNICI U SRBIJI

Konzumacija mesa treba da odgovara uzrastu (meso mora da bude prisutno u ishrani dece, adolescenata i mladih), polu (muškarcima je potrebno više nego ženama)

Objavljeno: 14.03.2022. 15:23h

Australijski naučnici proučavali su vezu između konzumiranja mesa i dužine životnog veka. Analiza je sprovedena na osnovu podataka iz 175 zemalja iz celog sveta. Istraživači su zaključili da što više mesa ljudi jedu, to je niža stopa smrtnosti novorođenčadi i duži životni vek.

Članak je objavljen u "International Journal of General Medicine" (Međunarodnom žurnalu opšte medicine), a ističe se da je neophodno razbiti mitove koji prate konzumaciju mesa i stavljaju ga na "crnu listu" nepoželjnih i nezdravih namirnica. Vegetarijanstvo ne može da nadoknadi nedostatak vitamina i korisnih elemenata u tragovima, a što je posledica izbacivanja životinjskih proteina iz ishrane. Autor studije, profesor Mejsi Heneberg smatra da se ljudsko telo odavno prilagodilo mesu, a koje prvobitno nije postojalo u ishrani naših predaka.

"Meso malih i velikih životinja je našim precima davalo dovoljno neophodne energije i snage, što je podstaklo podstaklo pojavu genetskih, fizioloških, morfoloških promena koje su dovele do apsorpcije mesa u ljudskom telu, a savremeni ljudi su nasledili te adaptivne promene."

Kako meso utiče na organizam?

FOTO: Printscreen/Youtube/Taste Show
FOTO: Printscreen/Youtube/VRATA ZDRAVLJA
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Printscreen/TikTok/lifetipsnow
FOTO: PRINTSCREEN/YT/HOME KITCHEN WITH DANNY
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia

"Preteran unos mesa može da izazove metaboličke poremećaje kao što su hiperurikemija (povišena koncentracija mokraćne kiseline u krvi), a koja povećava rizik od stvaranja kamena", kaže endokrinolog i nutricionista Aleksej Kalinčev.

Crveno prerađeno meso nalazi se na listi mogućih karcinogena Međunarodne agencije za istraživanje raka. Naučnici su uočili vezu između ovih namirnica i različitih vrsta maligniteta - posebno kolorektalnog karcinoma. Konzumacija mesa treba da odgovara uzrastu (meso mora da bude prisutno u ishrani dece, adolescenata i mladih), polu (muškarcima je potrebno više nego ženama), stepenu fizičke aktivnosti (osobama koje se bave "teškim" fizičkim poslovima je neophodna ova namirnice), pa čak i godišnjem dobu (što je napolju hladnije, hrana treba da bude jača).

Kad je reč o dugovečnosti, velika potrošnja ove namirnice se obično povezuje sa boljim standardom. Posledično, bolja finasijska situacija je u vezi sa boljom zdravstvenom negom, pa tako je zaključak da konzumacija mesa nije uzrok dugog života, već posledica visokih prihoda koji tome doprinose.

(Espreso)