OFANZIVA NA SREM SRPSKE VOJSKE, POSLE TOGA NIŠTA VIŠE NIJE BILO ISTO: Naš najveći poraz nastao je ZBOG OVOGA

Nakon pobede na Ceru, početkom septembra 1914. godine, srpska Vrhovna komanda je pod pritiskom saveznika, i pored početnog protivljenja, prihvatila da izvede ofanzivu na Srem, koji je tada bio deo austrougarske teritorije.

Kako se ova ofanziva pretvorila u najveći srpski poraz u toku 1914, u i prvoj godini Prvog svetskog rata tema je kratkog dokumentarno-edukativnog filma iz serijala "Minijature" koji se može pogledati na Jutjub kanalu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Uz svaku od minijatura, a biće ih ukupno 60 u produkciji "Zastava filma", na sajtu ministartva se može pročitati i propratni tekst, poput ovog koji je sročio potpukovnik dr Dalibor Denda, naučni saradnik beogradskog Institut za strategijska istraživanja.

Kako navodi, cilj akcije bio je, ako ne da se spreči, bar da se uspori prebacivanje austrougarskih snaga na front u Galiciji. Na toj ofanzivi posebno je insistirao Petrograd.

Planiranu ofanzivu trebalo je da izvrši 1. Armija na prelazu kod Kupinova, gde je bio i glavni pravac napada, dok je Timočka divizija I poziva iz sastava 2. Armije trebalo da izvede demonstrativna dejstva kod karaule Čevrntija, istočno od Sremske Mitrovice. Timočka divizija trebalo je na sebe da privuče glavninu neprijateljskih snaga, uglavnom iz sastava 29. divizije.

Naređenje za desant izdato je 4. septembra 1914. godine. Divizija je u tom trenutku bila udaljena od Save oko 30 kilometara, pa je usledio dugi usiljeni marš. Planirana akcija počela je sa nekoliko sati zakašnjenja, tako da se desant umesto iza ponoći 5/6. septembra odvijao usred bela dana. Inicijativa je prvih sati bila na srpskoj strani.

Do ranog popodneva na suprotnu obalu pontonima je prebačeno šest bataljona i jedna poljska baterija od tri oruđa. Osnovni cilj operacije je postignut. Timočani su na sebe privukli neprijateljske snage i time omogućili 1. Armiji da nesmetano napreduje i zauzme Zemun.

Situacija na terenu počela je da se menja. Usled snažnog otpora austrougarskih snaga srpske snage su se ubrzo našle u teškoj situaciji. Dve vojske sukobile su se na polju Leget, u neposrednoj blizini Čevrntije i reke Save. Prvi veći austrougarski napad potpuno je rastrojio srpske trupe, izazvao paniku i odbacio ih ka mostu, koji zbog nedostatka materijala nije bio dovršen.

Vojnici Timočke divizije ostali su bez pojačanja i dotura municije. Drugi napad, koji je otpočeo u večernjim satima, naneo je velike gubitke srpskoj vojsci. Delovi Timočke divizije na levoj obali Save bili su gotovo u potpunosti uništeni. Samo oko 600 srpskih vojnika uspelo je da se spase.

Iz stroja je izbačeno oko 6.400 oficira i vojnika, izgubljena su tri topa i 12 mitraljeza. Oko 5.200 vojnika Timočke divizije bilo je zarobljeno, dok su ostali poginuli ili se udavili u Savi. Austrougari su imali oko 2.000 poginulih i ranjenih.

Ova operacija imala je za posledicu odmazdu nad srpskim stanovništvom u Sremu, posebno u selima oko Sremske Mitrovice. Bio je to najveći srpski poraz u toku 1914, prve godine rata u kojoj su Srbi odneli slavne pobede na Ceru i Kolubari.

Na polju Leget podignut je spomenik u znak sećanja na stradale vojnike Timočke divizije.

Bonus video: SITUACIJA NA SVETSKOM TERENU SE MENJA: Vojska Srbije mora da UHVATI KORAK General Janković: Na stazi smo neprekidnog OPREMANJA

(Espreso)