SAHRANILA SAM 8 LJUDI U JEDNOM DANU! A svi su me pljuvali, ni krivu, ni dužnu!

Tek tako, šest duša je, kako bi se reklo - otišlo. Za nekoga šest, za mene osam u istom danu.

Povratak kući provela sam sklupčana na zadnjem sedištu službenog automobila. Za divno čudo - ćutala sam. Nisam mogla ni da progovorim, knedla je stajala zaglavljena u grlu. Posle 15 sati na terenu, dočepala sam se bromazepama i kreveta. Suze su lile same, a lek za smirenje nije delovao.

Nikad nisam bila lešinar u tom smislu. Tuđa patnja, smrt i tuga ljudi koje ne poznajem pogađali su me kao da mi je rod najrođeniji. Zato sam se tog izraza i svih komentara na račun "novinarskih" ološa uvek zgražavala.

Smeta vam tabloidni naslov na stranama crne hronike? Preskočite ga. Okrenite stranu, ili pak ne klikćite. Ali - ne sudite!

Vi ne znate kako je to u jednom danu videti osam leševa, a potom pisati o tome, i sve to za neku bednu platu koja te prizore ne može da plati.

Ne sudite jer ne znate koliko je teško onima koji su kao "sila", a ipak su samo ljudi od krva i mesa!

(Suzana Trajković)