Njen sin je sebi oduzeo život, jer su ga vršnjaci maltretirali: Zašto baš ja, zašto baš moje dete?

Draganina lična tragedija desila se 2011, kad je njeno dete, posle meseci trpljenja vršnjačkog nasilja, izvršilo samoubistvo. Tad je izneverio sistem, jer je mesecima tražila pomoć od institucija.

- Ukoliko pogledam sebe i svoju priču, Aleksinu priču, mogu zasigurno da tvrdim da mi je sistem ubio dete, zato jer sam im verovala. Za svoje dve ćerke sad važi: "Ja sam sistem".

Kako lična tragedija promeni čoveka i kako je promenila nju?

- Dugo sam pokušavala sebi da odgovorim zašto baš meni da se desi takva tragedija, gubitak deteta. Radim s decom, volim decu, ceo moj svet i okruženje su deca. Zašto baš ja?

Živite jedan normalan, pristojan i skroman život. Gradite svoj dom, umetate u njega najdivnije sitnice, radujete se malim stvarima, uživate u najlepšim godinama.Onda se borite do zadnje kapi krvi, mislite da ste na par sekundi do cilja, dajete sve od sebe, trošite poslednje atome snage, već ste na pragu pobede …..

U jednoj sekundi izgubite sve... Prvi osmeh, korake, zubiće, polazak u školu,rođendane….

Sve stane!

Ipak, čini se da za Draganu nije stalo samo jedno - borba!

Tuga za Aleksom ne prestaje, ali Aleksine sestre vraćaju smisao njenom životu svojim osmesima i daju joj snagu. Da se bori za svu decu u Srbiji! Da se ova priča ne ponovi.

(Aleksandar Krunić)