I ZVANIČNO IMAMO NOVI ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI: Svi detalji na jednom mestu, EVO ŠTA SE MENJA!

Narodna skupština Srbije nedavno je usvojila niz Zakona, između ostalih i Predlog izmena Zakona o planiranju i izgradnji. Kako je više puta istaknuto iz Vlade Srbije, ovim zakonom se ubrzava procedura za izdavanje građevinskih dozvola i postaje transparentniji, otključava se preko 5.000 novih građevinskih lokacija, uvode se zeleni sertifikati i energetski pasoši...

Najvažnije izmene koje donosi usvojeni Predlog su sledeće:

• Ukidanje posebnog zakona o konverziji, tj. Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu
• Sve zgrade u Srbiji, bez obzira na starost, sada moraju da imaju energetski pasoš
• Spoljne jedinice klima-uređaja moraće da budu uklonjene sa fasada zgrada, ili da se ugrađuju na način da budu ne vidljive.
• Obavezno instaliranje punjača za e-automobile u rezidencijalnim i poslovnim objektima kao i na pumpama na autoputevima
• Obaveza da se ima polisa osiguranja štete trećim licima
• Unapređuje se elektronski sistem za izdavanje građevinskih dozvola CEOP
• Ukidanjem konverzije otključano 5.000 lokacija

Kako je jednom prilikom Goran Vesić, aktuelni ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture istakao za "Blic Biznis" ukidanjem Zakona o konverziji otključava se oko 5.000 lokacija za gradnju.

Praktično, ukidanjem konverzije koja je do sada bila obavezna otključano oko 15 miliona kvadrata za izgradnju, a kako su više puta istakli iz Ministarstva građevinarstva to bi rezultiralo investicijama koje se broje u milijardama evra.

Da se ulaže oko 700 evra po kvadratu, koliko je prosečno ulaganje u Srbiji, to će rezultirati sa oko 10,5 milijardi evra investicija.

Šta je konverzija?

Prema prethodnoj verziji Zakona, koji je izmenjen ovim Predlogom, kompanije da bi mogle svoje pravo korišćenja državnog građevinskog zemljišta, koje je stečeno kupovinom firmi iz stečaja, privatizacijom ili na neki drugi način, morale su da plate izvesnu naknadu.

Praktično, novim zakonom pravna lica će, po novom, svoje pravo korišćenja građevinskog zemljišta moći da prebace u pravo svojine bez plaćanja ikakve naknade.

Sertifikat zelene gradnje, energetski pasoš i kretanje otpada

Još jedna od "novosti" ovog zakona je i podsticaj zelene gradnje i uvođenje sertifikata za objekte koji se grade po ovim standardima.

Investitori koji dobiju sertifikat zelene gradnje, a koji će postati obavezan za sve javne objekte i objekte preko 10.000 kvadrata, imaće pravo na umanjenje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u visini od 10 odsto.

Takođe, uvodi se i obavezan energetski pasoš za sve zgrade. Energetski pasoš sadrži podatke o energetskom razredu u koji je objekat svrstan po potrošnji energije, a takvih razreda je osam. Energetski najefikasnije zgrade najviše štede energiju za grejanje i hlađenje i imaju oznaku A+ a najniži razred je G. Taj dokument je deo tehničke dokumentacije i uslovljava i investitore. Kazna za nemanje energetskog pasoša ići će i do 50.000 dinara.

Da bi se dobila upotrebna dozvola, prema novim pravilima investitori će morati da predaju i dokaze o kretanju građevinskog otpada, čime se potencijalno rešava problem divljih deponija.

Uklanjanje klima uređaja sa fasada

Sa novim Zakonom, spoljne jedinice uređaja za grejanje i hlađenje moraće da budu uklonjene sa fasada svih zgrada i da se instaliraju na način da nemaju uticaj na neposredno okruženje. Rok za uklanjanje klima je 10 godina, a u protivnom slede novčane kazne koje će se za fizička lica kretati od 25.000 do 50.000 dinara, a za pravna lica i do 100.000 dinara

Šta još novi Zakon menja?

Kako je istakao resorni ministar tokom skupštinske rasprave, izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji predviđeno je i unapređenje elektronskog sistema za izdavanje građevinskih dozvola CEOP sistema uvođenjem novih funkcionalnosti, a naročito e-prostora kojim postupak za izradu i izmenu planske dokumentacije postaje efikasniji i brži.

Predlogom se u tekstu Zakona našla i elektromobilnost, tj. po novom moraće da postoji određeni broj elektropunjača u rezidencijalnim i poslovnim objektima, kao i pumpama na autoputevima.

Izmenom Zakona uvedena je i obaveza za investitore da imaju polisu osiguranja štete trećim licima. U slučaju da se desi neka nesreća, investitor je sada obavezan da nadoknadi tu štetu.

Bonus video:

(Espreso / Blic)