EVO GDE JE ZAVRŠIO TITOV PRSTEN: Više nije tajna, dospeo je u ruke OVOG MOĆNIKA (FOTO)

Evo, ovog trenutka da otvorimo grobnicu u Kući cveća, garantujem da bismo na domalom prstu Titove leve ruke zatekli njegov omiljeni prsten! - kategorično tvrdi "Novostima" Luka Perišić, lični pratilac Josipa Broza od 1959. pa do onog 8. maja 1980. godine kada je maršal sahranjen u Beogradu.

Pet godina posle Brozove smrti, Perišić je bio upravnik rezidencijalnog kompleksa, a 1985. godine je penzionisan. Penzionerske dane u Beogradu, povremeno mu zagorčavaju srčane smetnje, ali ga je tih dana bolelo i srce i duša zbog afere zametnute u hrvatskim medijima da je neko u Beogradu, uoči sahrane, ukrao skupoceni prsten sa ruke Tita.

Prsten kojeg je Tito najradije nosio, hrvatski mediji procenjuju na 250.000 evra, danas je, navodno, vlasništvo hrvatskog biznismena čije se ime drži u tajnosti. On ga se, nije, navodno domogao negde u Hrvatskoj, već je dijamantsku maršalovu dragocenost 1998. godine kupio od nekog Beograđanina za mizernih 55.000 maraka. Da sve zvuči još holivudskije, beogradski prodavac, iz sigurnosnih razloga, tražio je da se oblik četvrtastog Titovog prstena promeni u okrugli, što je i učinjeno u jednoj amsterdamskoj juvelirnici. Vlasnik hrvatskog lista **Nacional** Ivo Pukanić,čak tvrdi da zna i ko je ukrao prsten, ali da bi, navodno, zaštitio glavne aktere ove **afere**, ne saopštava ničije ime.

- Tako nešto može da iskreira samo bolesna mašta - prekorno zaključuje Luka Perišić, verna Titova senka i u ona četiri poslednja meseca koja je teško oboleli osamdesetosmogodišnji maršal proveo na lečenju u Kliničkom centru u Ljubljani.

U glavnom gradu Slovenije **drug Stari** je 4. maja 1980. godine preminuo i, sudeći po TV snimcima, bacio u očaj gotovo kompletnu naciju. Plakali su svi narodi i narodnosti od Vardara pa do Triglava, a prestonica Beograd se ubrzano pripremala za sahranu 8. maja.

Da li je ikome u tim trenucima na pamet pao Titov dijamantski prsten? Inženjeru Dragomiru Gavriloviću, Brozovom ličnom građevinaru, sigurno nije! On je imao zadatak da za samo 72 sata u Kući cveća (koju je Tito za života i pravio s željom da bude njegov mauzolej) izbetonira površinu od 200 kvadrata u čijem sklopu je bila grobnica, prostor za mimohod i tribina za više od sto svetskih državnika. Trebalo je pripremiti i nadgrobnu ploču od aranđelovačkog belog venčaca, tešku devet tona.

Zašto devet? Zato što Gavrilović nije uspeo da nađe težu, a drugovi iz odbora za sahranu zahtevali su najtežu. Tih dana, naime, bili su kidnapovani posmrtni ostaci Čarlija Čaplina. Moralo se preduzeti sve da Broz zauvek počiva u miru.

Odlučeno je - umesto prave nadgrobne ploče, postaviće se znatno lakša mermerna maska, a kada se kamere isključe, **maska** će biti uklonjena, a teška nadgrobna ploča biće postavljena pomoću dizalice, pa makar to trajalo satima.

(Espreso/Novosti)