ZAPALJIVO: "Veoma organizovani kriminal: Poreklo bogatstva Željka Ražnatovića Arkana"
Željko Ražnatović Arkan, Foto: Epa/Drago Vejnović

TAKO JE PISAO VASIĆ POKOJNI

ZAPALJIVO: "Veoma organizovani kriminal: Poreklo bogatstva Željka Ražnatovića Arkana"

Početak je poznat i banalan: imao otac pukovnik sina barabu, pa ga zaposlio kod Udbe

Objavljeno: 20:55h
  • 7

Novinar Miloš Vasić, koji je danas preminuo u 75. godini života, objavio je 2011. godine zapaljiv tekst naslovljen rečima "Veoma organizovani kriminal: Poreklo bogatstva Željka Ražnatovića Arkana".

U tekstu, ovaj novinar sa višedecenijskim iskustvom i brojnim publikacijama iza sebe, veoma direktno i bez dlake na jeziku opisuje poreklo novca Ražnatovića, ne štedeći pri tome ni njegove članove porodice, najbliže saradnike, ali ni političare koji su devedesetih dovođeni u vezu sa njim.

Delove ovog teksta prenosimo bez izmena.

O počecima Željka Ražnatovića u službi Državne bezbednosti, Vasić piše sledeće:

"Početak je poznat i banalan: imao otac pukovnik sina barabu, pa ga zaposlio kod Udbe. Sin je, u međuvremenu, pokazao (i usavršavao do kraja života) zavidan talenat za oružane i druge pljačke, što je Udbi odgovaralo – po opisu poslova i radnih zadataka iz sistematizacije. Mladoj nadi Udba je odgovarala još više: on njima svrši tu i tamo pokoji poslić po inostranstvu, a oni ga pokrivaju ovde, snabdevaju pravim lažnim identitetima (njegova slika, a druga imena na pravim ili skoro pravim pasošima) i uopšte ga paze. Od te stare Udbe, doduše, niko nije video velikih para, ali kompenzacije su bile više nego dovoljne, jer su se pretvarale u gotovinu. Nije se Arkan mnogo brinuo za pare: imao je, što reče Rable, 67 načina da ih stekne, od čega je najpošteniji bila krađa."

O kriminalnim radnjama i akcijama u inostranstvu, ali i u Srbiji, kao i o tome kako su akcije bile organizovane, Vasić navodi:

"U kocki, kojoj je bio sklon, držao se načela da je .357 magnum jači od četiri keca, kao što mogu da posvedoče Pančevci. Kad se stabilizovao i kad ga je krenula ta simbioza sa Udbom, usavršio je taktiku: pošto više nije smeo u Evropu od raznih poternica, razvio je tamo mrežu pomagača. Oni mu 'tipuju' manju banku ili zlataru; on pošalje jutarnjim avionom ekipu iz Beograda koja dođe, opljačka, spremi plen i vrati oružje kod saradnika i po podne uhvati avion za Beograd dok se Nemci još nisu avizali da šta to bi. Posle se plen strpljivo i s dužnom pažnjom utopi, a pare podele bratski i pošteno (nikad na pola). U Beogradu se uglavnom pazio da pravi probleme, ali život ne bira; loša sreća. Prvo je, novembra 1983, pucao i teško ranio dva milicionara iz 10. stanice (Palilula), koji su se u neznanju napravili pametni i došli mu kod majke Slavke na gajbu da ga uhapse. Ispalo je da je 'lice kolega', kako se izrazio vođa patrole kad je stigao na lice mesta u ulici 27. marta. Pušten je posle dan-dva i nikom ništa."

Vasić je podsetio i na hapšenje Arkana zbog incidenta u kockarnici, kao i šta je potom usledilo:

"Onda je, nekoliko meseci kasnije, udarcem revolvera slomio ruku nekom čoveku u liftu, jer je ovaj imao primedbu na buku iz ilegalne kockarnice u Lole Ribara gde je Arkan zalazio. To je tadašnjem GSUP Beograda prevršilo meru i stvar je došla do suda. Tu dolazi do veoma neprijatne situacije: upitan za zanimanje, građanin Ražnatović kaže da je radnik Državne bezbednosti SUP-a. Tužilac skače i kaže da to nije istina; Arkan kaže da jeste i na idućem ročištu pokazuje papire iz kojih se vidi da je kredit za kupovinu kuće u Ljutice Bogdana dobio od DB SSUP-a, čiji je radnik. Stvar je smirena uslovnom presudom koja se negde izgubila."

O Ražnatovićevom angažovanju u fudbalskom klubu "Crvena Zvezda" i preuzimanju delija, Vasić piše:

"Tako je Arkan postao Neko i Nešto u beogradskoj čaršiji. Vozao se okolo u ružičastom kadilaku sa plavim prozorima, obilazio kockarnice i pojavljivao se gde treba. Dve uspešne karijere – kriminalna o kojoj nije mnogo pričao i udbaška kojom se hvalisao – načinile su od njega legendu. Onda je 1990. Radmilu Bogdanoviću, ministru unutrašnjih poslova, zatrebala jedna takva legenda da uvede red u redove fudbalskih navijača koji su počeli da pokazuju sasvim nepotrebne političke simpatije za Vuka Draškovića i SPO. Arkan uskoro postaje vođa navijača Crvene zvezde i stručno organizuje 'Delije', po poznatim principima subordinacije i lojalnosti - inače... Sve to zasigurno nije radio besplatno; znamo čoveka."

O venčanju sa Svetlanom Ražnatović Vasić takođe nije štedeo reči:

"Arkan je svoj lik, delo i karijeru konačno lansirao u 'statusferu' beogradskog 'visokog društva' venčanjem sa estradnom radnicom Svetlanom Cecom Veličković, 'slavujem iz Žitorađe'. Jedna ikona našla je drugu, na opštu egzaltaciju i šmrckanje. Bio je to događaj decenije, apsolutna apoteoza estetike, etike, religije, uređivačke politike medija i politike Miloševićeve Srbije; dalje i niže od toga ne može. Čak je uz gusle opjevano. Uostalom, imate sve to na Jutjubu... Svako ko je u tom društvu bio Neko došao je da se ušlihta Komandantu i to je postao običaj.

Kako je, iz ugla Miloša Vasića, izgledalo ratno angažovanje Arkana, u "Vremenu" on opisuje:

"Srpska dobrovoljačka garda istakla se u dobro organizovanoj sistematskoj pljački, prvo po Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu (gde će se zadržati do kraja), ali i po Severnoj Dalmaciji, Bosanskoj Posavini i drugim lokacijama. Vojne zasluge su donekle zasenjene ovim podvizima – ako je vojnih zasluga, osim psihološkog rata, uopšte i bilo. Naime, izašli su bili na takav glas da je dovoljno bilo reći da 'arkanovci dolaze', pa da cela sela pobegnu u zbegove. Išli su iza redovne vojske (ako se to može tako nazvati) i pljačkali metodično i sređeno: prvo gotovina i zlato; onda crna tehnika (elektronika), automobili i motorna vozila; zatim bela tehnika i poljoprivredna mehanizacija; itd. Posebno su imali pik na banke (gotovina i čekovi), policijske stanice (zbog pečata i obrazaca za lične karte, pasoše, vozačke i saobraćajne dozvole) i opštine. Sve je to bilo dovoženo na zborna mesta, klasifikovano i otpremano za Srbiju, gde je išlo u maloprodaju preko pouzdanih veza. U Erdutu i još nekim mestima Arkan se dokopao ogromnih količina vina iz lokalnih podruma i prodavao ih je beogradskim i drugim ugostiteljima, što je dovodilo do neprijatnih scena u kafanama, ali i na putevima kada je vojna policija pokušavala da zaustavi i pregleda Arkanove konvoje kamiona. Nije im uspevalo."

Vasić se u tekstu osvrnuo i na veze koje je Arkan imao sa "balkanskom kraljicom kokaina", Stanislavom Čočorovskom:

"Cigarete, tečna goriva i strateški važna roba podlegale su sistemu kvota koje je Državna bezbednost dodeljivala svojim poverljivim licima, ugrađujući se – naravno. Bracika Kertes držao je carinu, a Arkanove poslove u Erdutu vodila je Stanislava Čočoroska, kasnije kuma Cece Ražnatović, trenutno služi kaznu od 14,5 godina u Makedoniji zbog šverca pola tone kokaina. Sektor Istok UN nije bio pod sankcijama (nepravednim i nezasluženim), pa je Arkan naveliko trgovao i ugrađivao se – naravno. Tu su išle cigarete (ravno na ulice u Srbiji), nafta iz uvoza i iz Đeletovaca i derivati; sve. U bratskoj saradnji s Goranom Hadžićem, Arkan je sekao najbolju slavonsku hrastovinu i prodavao je izvesnom trgovcu ovde (ime i firma poznati redakciji), a ovaj je izvozio dalje u Evropu kako je znao."

Svoj tekst Vasić završava pitanjem o tome gde je sav novac i kod koga završio, ali ne pre nego što je celoj priči dao oštar, polarizujući zaključak nezvanične biografije verovatno najuticajnije figure beogradskog asfalta:

"Onda je 15. januara 2000. Komandantova karijera bila okončana hicima iz pištolja u holu Interkontinentala; istekao mu je bio rok trajanja, pa su ga ubili isti takvi kao i on."

Bonus video:

ESPRESO U POSETI NAJLEPŠEM MESTU U SRBIJI: Legenda kaže da je na dnu Krupajskog vrela sakriveno BLAGO!
01:34

ESPRESO U POSETI NAJLEPŠEM MESTU U SRBIJI: Legenda kaže da je na dnu Krupajskog vrela sakriveno BLAGO!

(Espreso/Vreme)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media