KOVID, ZEMLJOTRESI, POPLAVE, SVE NAS JE SNAŠLO U 2021: Ekspert za vanredne situacije nam je objasnio KLJUČNE STVARI

Poslednju deceniju našu zemlju, kao i ceo region, obeležio je niz prirodnih katastrofa, počev od poplava u Obrenovcu (2014), pa sve do zemljotresa u Kragujevcu, Kruševcu, Leskovcu, na Kosmetu.

Upravo te neočekivane okolnosti pokrenule su lavinu pitanja. Kako sanirati štetu nakon poplava i zemljotresa? Kako sprečiti štetu, ukoliko je to uopšte moguće? Šta se u lokalnim samoupravama može poboljšati kako bi se brzo reagovalo u ovakvim rizičnim i vanrednim situacijama?

Kako bismo dobili tražene odgovore na ova i mnoga druga pitanja, potražili smo mišljenje stručnjaka. Naš sagovornik bio je čuveni profesor, Dr Vladimir M. Cvetković, profesor Fakulteta Bezbednosti Univerziteta u Beogradu, ekspert za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama i istraživanje katastrofa.

On je ukazao na propuste u ovakvim situacijama, ali i na efektna rešenja i načine na koje im treba pristupiti.

Razvojni kapacitet lokalnih samouprava za rizike od prirodnih katastrofa

''Svedoci smo brojnih prirodnih katastrofa koje su zadesile našu zemlju. Veliki problem je i nedovoljna nacionalna svest o ovom problemu, ali, nažalost, i nedostatak kapaciteta lokalnih samouprava , kao i propusti u pristupu ''.

U fokusu je sposobnost razvoja lokalnih samouprava na polju rizika u vanrednim situacijama i procena kapaciteta lokalnih vlasti da pristupi dužnostima. Efektivna implementacija koncepta menadžmenta procene rizika u vanrednim situacijama u gradovima širom Srbije zahteva kontinuirani strategijski, taktički i operativni preobražaj javne uprave , u cilju jačanja kapaciteta lokalnih samouprava za prevenciju, pripremu, reakciju i oporavak.

Ovo istraživanje je targetiralo dve grupe :

1) starešine sektora za vanredne situacije unutar jedinica lokalnih samuprava

2) ostale zaposlene u tom sektoru

Istraživanje je rađeno u cilju uspešnog savladavanja izazova kako bi pripomoglo poboljšanju kapaciteta lokalnih samouprava u obimu rizika od prirodnih katastrofa na teritoriji Republike Srbije. Ukoliko se obrati pažnja na sve gorenavedene stavke, posledice mogu biti daleko manje osetne '', ukazuje nam naš sagovornik.

U Srbiji, Severnoj Makedoniji i Turskoj sprovođeno je istraživanje kako mladi reaguju na zemljotrese i novonastalu epidemiološku situaciju i šta predstavlja najveći uzrok njihovih strahova.

''Došli smo do frapantnih podataka. U sve tri zemlje, rezultati su ukazivali na veoma izražen nivo straha podjednako visok za poplave, kao i za pošast koja nas je zadesila u poslednje dve godine.

Ispitanici su prijavili egzistencijalne strahove, ali u većem broju, što je posebno važno naglasiti, strah od gubitka života svojih roditelja. Tražeći uzročnik ovih strahova, iskustva su ukazala na nepovoljne klimatske uslove, (zagađenost vazduha, kao i okoline generalno), ali i starijih fotografija od posledica zemljotresa'', govori nam Dr Cvetković i dodaje :

'' Saznanja bi mogla da budu iskorišćena u svrhu kreiranja konkretne strategije na nacionalnom nivou kako bi se redukovali prekomerni strahovi od katastrofa i ojačala spremnost javnosti na moguć scenario putem niza edukativnih programa razvoja ''.

Reakcije javnosti na Kovid-19: Srbija, Portugal, Italija, Liban

Pandemija Koronavirusa koja je započeta u decembru 2019. i neverovatnom brzinom se proširila na globalnom nivou, učinila je ogromnu socijalnu, psihološku i ekonomsku štetu. Studija je napravljena da istraži emocionalne reakcije ljudi na pandemiju.

U ovom istraživanju učestvovalo je 2.013 osoba ( od kojih muške 962, dok je ženskih bilo 1.053 ), a obuhvatalo je 4 zemlje (Italiju, Liban, Portugal i Srbiju).

'' Za studiju je uzet i podatak regrutovanog broja ljudi u ove zemlje tokom pandemije. Posmatrajući jedne i druge, rezultati su doveli do saznanja da su žene pokazale više psiholoških reakcija na Kovid-19 od muškaraca. Ljudi sa jednim detetom su više istresirani, nego ljudi bez dece. Pandemija je, kako se čini, najviše pogodila polje stresa i dodatno ga produkovala. Sudeći po dokazima na osnovu rađenih studija, stres i naviranje emocija raste sa porastom broja godina ispitanika. Šta treba uraditi u ovakvim slučajevima ? Smatram da je studija ukazala na sve izraženiji problem i da može da posluži za razvoj psiholoških intervencija kako bi se poboljšalo kolektivno mentalno zdravlje, pogotovo psihološka otpornost tokom epidemije '', rekao nam je profesor, davajući adekvatne savete i rešenja.

Uloga roda u spremnosti i inicijativna ponašanja tokom poplava u Srbiji

''Neželjeni ishodi u poplavama Srbije iz 2014. naznačili su problematiku inicijativnog ponašanja , akcentovanu na rodnom dizbalansu. Iz tog razloga, proučavali smo percepcije rizika i spremnosti muškaraca i žena u ovim situacijama koje su pogodile Srbiju. 1 na 1 intervjui, pod upravom 2.500 učesnika, bili su sprovedeni u 19 od 191 opština. U dosadašnjim saznanjima, svi su izgledi da muškarci poseduju više samopouzdanja u svojim sposobnostima da izađu na kraj sa poplavama, percepirajući veću individualnu i domaćinsku spremnost. Nasuprot njima, žene su pokazale dublje razumevanje ovih događaja. Možda zbog posedovanja dubljeg nivoa razumevanja, žene su time demonstrirale više brižnih stavova i inicijativnih ponašanja za domaćinstvo i bile sklonije da se prijave za pomoć žrtvama poplava po prihvatnim centrima. Agencije za upravljanje u vanrednim situacijama i planeri zemljišta treba da uzmu u obzir ove razlike u rodnoj svesti i pripremljenosti . Bazirajući se na ova saznanja, ovo može i te kako povećati učešće građana i zajedničku odgovornost u scenarijima opasnosti od poplava''.

Od posebne je važnosti da se poveća nacionalna svest o ovakvim problemima. Navedeni su načini prevencije i saniranja ogromnih šteta, ali ukoliko se ne pridržavamo ovih saveta i ne primenimo ih, ukoliko dođe do goreg scenarija, posledice mogu biti ogromnih razmera.

(Espreso/Ana Gajičić)