FINKINJA I VALJEVAC SU MODERNI PASTIRI SRBIJE! Tadići su nam pokazali kako se obrađuje VUNA, KORAK PO KORAK (FOTO)
Mia Tadić, Foto: Privatna arhiva / facebook

farma

FINKINJA I VALJEVAC SU MODERNI PASTIRI SRBIJE! Tadići su nam pokazali kako se obrađuje VUNA, KORAK PO KORAK (FOTO)

Farma trenutno broji oko 170 ovaca, plus ovnovi i jagnjad. Od njih dobijaju čak 400 kg vune godišnje, dok se vuna ispod stomaka, oko noge, repa itd. baca

Objavljeno:
  • 464

Farma Tadić je osnovana u januaru 2014. kada su bračni par, Mia i Ivan nabavili prve ovce. Tada su živeli u Finskoj, odakle Mia vuče korene.

Farma Tadić
foto: Privatna arhiva

Na početku, njihove ovce su čuvali Ivanovi roditelji. Izabrali su romanovsku rasu ovaca zbog plodnosti, iako su prvo želeli neku domaću rasu. O vuni tada nisu razmišljali, jer u sadašnjem vremenu vuna ne igra nikakvu ulogu što se tiče prihoda ovčara. Iako njih dvoje obavljaju većinu posla, imaju i redovnog pomagača, Ivanovog brata, a po potrebi i njegove roditelje. Imaju troje dece, a s obzirom da su već stasali za rad, kako kažu, rado se i oni prihvate posla.

1. Faza : Šišanje ovaca

- Mi šišamo ovce dva puta godišnje, u aprilu i oktobru, jer smo videli da romanovska rasa to zahteva. Ako ih ne šišamo dva puta, vuna može da se ućeba, ili počinje da spada i to je ružno, a nakon toga teško može išta da se pravi od te vune. To utiče i na zdravlje ovaca, jer ućebana vuna ne izoluje dobro - zimi ne greje, niti leti čuva od vrućine. Od velike vrućine, ovca može da doživi stres zbog stare vune. Takođe, ošišana ovca, ili jagnje napreduje dosta bolje od neošišane. Ovca jednostavno mora da se šiša, makar jednom godišnje, inače joj nije dobro. Najčešće ih Ivan šiša - rekla nam je Mia i dodala:

2. Faza : Sortiranje

Uglavnom ja sortiram i pišem brojeve ovaca u džakove, te dodam u svesku opis vune, da bih posle našla tu najbolju vunu. Tako možemo i da uzmemo vunu u obzir u selekciji. Selekcija se pravi za prirast, plodnost i mesnatost, ali i vuna može da dolazi na red eventualno, pogotovo ako ja insistiram.

Trenutno farma broji oko 170 ovaca, plus ovnovi i jagnjad. Od njih dobijaju čak 400 kg vune godišnje, dok se vuna ispod stomaka, oko noge, repa itd. baca.

3. Faza : Pranje vune

Pranje vune predstavlja veliki problem širom Evrope, iz razloga što je ručno pranje maltene neizvodljivo, ukoliko je u pitanju veća količina vune, dok perionica nema. Mnogi misle da je šišanje ovaca najteži deo, možda i jeste. Međutim, sortiranje i pranje oduzima dosta više vremena. Ja obično perem vune onako usput, ali to tek traje. Moglo bi se reći da mi je to hobi. Neko štrika, ja perem. Ali se to, naravno, ne isplati. Više gledam na to kao deo upoznavanja vune i to ima neku vrednost. U novembru smo prali zajedno, svekrva, tetka i ja, pa smo jedan ceo dan prali oko 6 kg vune, tako da to je išlo malo brže.

4. Faza : Drndanje vune

Ovo se radi kod vunovlačara. Vuna se češlja sa vunovlačarskom mašinom sa velikim valjcima, da bi moglo da se prede. Drndana vuna može da se koristi za pustovanje.

5. Faza : Predenje

Svaka faza utiče na kvalitet prediva, ali najviše utiče na zdravlje ovaca i uslove u kojima one žive. Ove godine smo primetili da je jesenja vuna bila dosta suva i ne baš dobra zbog jake vrućine. Prolećna vuna opet ima više slame, seno i ostalo u njoj, te se lakše ućeba. Ali uvek ima te ovce čija vuna mi oduzme dah. Volim svoje ovce i zato volim njihovu vunu - ushićeno nam je pričala o ovoj fazi vune.

6. Faza : Prodaja vune

- Nekad smo prodavali vunu, ali cena za kilogram je bila 20 dinara, što je smešno. Za belu vunu se plaća više, ta je praktičnija, jer može da se farba. Romanovska vuna ima pedeset nijansi sive boje i veoma je zanimljiva! Ali za industriju nije pogodna, jer nekako smeta među bele vune - objasnila nam je Mia.

Šta se dešava sa nepotrebnom vunom ? Gde se ona odlaže?

- Ne znam gde sve ljudi bacaju vunu. Možda u šumu, pored potoka... Mi smo sve čuvali, ali sad smo došli do situacije da moramo da odnosimo jedan deo u deponiju, jer smo morali da oslobodimo čardak i nismo imali gde da skladištimo svu vunu.

Farma je, pre svega, priplodna farma romanovske ovce i Tadići ulažu maksimalan trud da ta rasa napreduje u Srbiji. Njihova vizija je generalna promocija vune , jer je ona divan materijal koji treba da cenimo. Pogotovo treba da cenimo domaću vunu. Miina svekrva se seća kako se u njenoj mladosti vuna smatrala svetim materijalom. Njene strine su sve skupljale, čak i deo zakačen u ogradi. Kako veli, vuna treba da bude cenjena, kao što je nekad bila. Nada se skorašnjem bumu tog trenda i kod nas, dok se on već uveliko širi Evropom. Ne štrikaju samo babe, već mlade žene, a neretko i muškarci. Pustovanje je takođe sve popularnije. Veštački materijal ne može da greje kao čista vuna.

''Vuna je rođena da se voli''

Ova porodica je takođe ostvarila kontakt i dobru saradnju sa novom evropskom organizacijom vune, European Wool Association (EWA), koja promoviše baš evropsku vunu.

Postoji i druga organizacija, European Wool Exchange (EWE), koja je organizovala Prvi Evropski dan vune, 9.4.2021. Miin video o njihovoj vuni je bio prvi video u online događaju, a njen naslov ih je osvojio. Ta ista tema, ''Vuna je rođena da se voli'', odabrana je da bude tema manifestacije i sledeće godine.

Deo njihove priče možete pogledati u videu ispod:

Tadići su ujedno i osnivači organizacije odgajivača ''Ovca i vuna Srbije'', koja još uvek nije u potpunosti zaživela, zbog pandemije. Kako kaže Mie, sve nade polaže u to da će i to krenuti na bolje . Ostvarili su saradnju sa koleginicom koja se bavi suvim pustovanjem, dok se Mia bavi mokrim pustovanjem.

Čari njihove romanovske vune je otkrila i koleginica Milojka Lalović iz Loznice, od koje je Mia naučila da valja papuče, dok je od svekrve Ljubice koja prede i štrika, dosta učila o tradiciji vune. Deka Vlastimir pamti lepa vremena i kako je to nekad bilo na selu...

(Espreso/Ana Gajičić)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media