OBIČAJI NA MALU GOSPOJINU: Veruje se da žene neke stvarni ne bi smele da rade na sutrašnji veliki praznik!

Malu Gospojinu slave širom naše zemlje.

Mala Gospojina se ubraja u jedan d 36 velikih crkvenih praznika, a u crkvenom kalendaru je obeležena crvenim slovom.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju je 21. septembra.

Stari Joakim i Ana, Mariju, Bogomajku, dobili su u poznim godinama. Rođena je u Nazaretu. Detinjstvo je provela u molitvi, čitajući Sveto pismo. Sa 15 godina prilila je blagu vest od arhanđela Gavrila da će roditi sina božjeg.

Posle vaznesenja Isusovog, koga je suda pratila, Marija je živela još 24 godine. Lečila je bolesne i pomagal udovicama i sirotinji.

Najveći srpski srednjovekovni zadužbinar kralj Milutin posvetio je Bogorodičinim roditeljima crkvu u kompleksu studeničkog manastira.

Poznatija kao Kraljeva crkva izdvaja se izuzetnom lepotom živopisa. U ovom manastiru je i osnivač loze Nemanjića Stefan Nemanja Bogorodici posvetio crkvu koju narod naziva Majkom svih crkava u Srbiji.

Običaji na Malu Gospojinu!

U narodu se ovaj praznik obeležava živopisnim običajima, koji su posebno posvećeni rađanju.

Neke porodice u svečanom ruhu iako ne slave i ne idu na slavu više dana provode u prazničnom raspoloženju posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.

Veruje se da kada je o prazniku vedro da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.

Žene na ovaj dan ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove.

Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama. Na današnji dan navodno nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana.

(Espreso/Opanak)