BOGDAN JE JEDINI OD SVOJE PORODICE OSTAO U BENKOVCU NAKON "OLUJE": Danas kampuje uz ruševinu porodične kuće
Bogdan Lakić, Foto: Printscreen/RTS

Tuga

BOGDAN JE JEDINI OD SVOJE PORODICE OSTAO U BENKOVCU NAKON "OLUJE": Danas kampuje uz ruševinu porodične kuće

Prostor veličine nekadašnjeg toaleta je sve što ima, piše portal Radio televizije Srbije

Objavljeno:

Već 26 godina, Srbi koji su prebegli iz Knina imaju isti nemir u grudima, koji kao tupi bol razdire njihove misli. "Oluja", ona ljudska, bila je gora od svake prirodne kazaklizme za 250.000 ljudi, koji su pod naletom hrvatske vojske, morali da napuste svoja vekovna ognjišta. Oni koji su se vratili, danas se trude da ne vide i ne čuju slavlje Hrvata, a oni koji su tog 4. 8. 1995. godine poslednji put videli svoj dom, puštaju suze, one nevidljive, koje najviše bole.

Bogdan Lakić iz Benkovca, jedan je od onih koji je poput gorštaka ostao u svom domu, jedini od cele porodice. Danas, Bogdan kampuje uz ruševinu porodične kuće. Prostor veličine nekadašnjeg toaleta je sve što ima, piše portal Radio televizije Srbije.

Bogdan Lakić
foto: Printscreen/RTS

"Ja sam završio u kamp-kućici jer sam ostao bez posla 1998. godine", kaže Bogdan Lekić iz Donjih Biljana.

Pre toga, dve decenije bio je vozač u jednoj riječkoj firmi. I posle "Oluje", jedini od cele familije, ostao je u Hrvatskoj, ali baš zato što je Srbin, naslućuje, ne i na radnom mestu.

"Ja mislim da zbog toga, najverovatnije jer sam jedini bio tamo, bar mislim. Kažem, godinama sam radio, nikad nisam ni grešku, ni ništa napravio", kaže Bogdan.

Bogdan Lakić
foto: Printscreen/RTS

Dok ga noge nisu izdale, radio je teške fizičke poslove. Bez prihoda, prava na obnovu kuće praktično je bio beskućnik dok mu jedno Udruženje nije doniralo kamp-kućicu.

"Pošto sam živeo i gore onda je meni ovo kao hotel, jer sam živeo u zetovoj kući bez vrata, jer sam sam pravio prozore od dasaka. Čak je bilo i minus 12. Tako da sam navikao, nije to meni ništa čudno", priča Bogdan.

Dok sledeće godine ne stekne pravo na starosnu peniju, živi od oko 100 evra pomoći za zdravstvenu negu i dva dnevna obroka. Iz Benkovca jedan mu je donet baš u vreme našeg boravka.

Bogdan Lakić
foto: Printscreen/RTS

"Paštašutu imamo, kruh, mlijeko... i dobro", dodaje Bogdan Lakić.

Skroman mu je obrok, ali i želje.

"Nedostaje mi da imam svoju kućicu, da imam kupatilo, da imam normalne stvari. Ja kad bih to imao, opet bih se nekako snalazio za bolest. A to mi je najbitnije, da se imaš gde okupati, da imaš leći, zatvoriti se i spremiti, da imaš svoj frižider, da imaš bilo šta, ovako nemaš ništa", ispričao je Bogdan u razgovoru za "RTS".

Bogdan Lakić
foto: Printscreen/RTS

A i ništa oko njega ne liči na raniji period. Baš kada je selo, kaže, doživelo procvat, a ljudi od poljoprivrede počeli ozbiljno da zarađuju – počeo je rat.

A kada se iz Donjih Biljana, sela u kojem živi Bogdan Lakić krene ka Kninu, gde će se za dva dana u prisustvu hrvatskog državnog vrha slaviti akcija "Oluja" prolazi se kroz mnoga mesta opustošena u toj akciji.

Na primer, selo Kožlovac. Srbi se ovde možda mogu nabrojati na prste dve ruke, ali je na desetine porušenih i nikada obnovljenih kuća.

(Espreso/RTS)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media