MILAN I NJEGOV TIM ZNAJU RAZLOG MASOVNIH POPLAVA! Da li će rešenje za celo čovečanstvo pronaći SRPSKI NAUČNICI?
Milan Stojković, Foto: Privatna arhiva, Profimedia

naučnici

MILAN I NJEGOV TIM ZNAJU RAZLOG MASOVNIH POPLAVA! Da li će rešenje za celo čovečanstvo pronaći SRPSKI NAUČNICI?

U predloženom pristupu za ocenu dinamičke rezilijentnosti vodoprivrednog sistema rizik se prati tokom vremena uz korišćenje pretpostavke nestacionarnosti

Objavljeno:
  • 182

Svakoga dana slušamo o poplavama, sušama i požarima sa kojima se bore ljudi širom sveta. Prirodne nepogode često nanesu štetu koju je teško, ili pak nemoguće nadoknaditi, a neminovno je da menjaju uslove u kojima živimo.

Zbog toga je dr Milan Stojković, naučni saradnik sa Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ okupio tim naučnika koji su osmislili novi sistemski pristup za procenu rizika kompleksnih vodoprivrednih sistema. Oni smatraju da će rezultat njihovog rada podstaći investicije za obnovu postojećih i nadogradnju vodoprivrednih sistema.

Posebnu zahvalnost rukovodilac projekta duguje prof. dr. Slobodanu P. Simonoviću sa Univerziteta Zapadni Ontario u Kanadi čija su pionirska istraživanja u ovoj oblasti bila podstrek za sprovođenje predloženog istraživanja u Srbiji.

Kako će funkcionisati novi pristup za procenu rizika koji planirate da usavršite i šta to nedostaje staroj metodi?

- Postojeći pristup za ocenu rizika kompleksnih vodoprivrednih sistema baziran je na statičkim merama rizika pod pretpostavkom stacionarnosti klime. Statičke mere rizika ne omogućavaju uvid u ukupno trajanje smanjene funkcionalnosti sistema, promenu funkcionalnosti tokom vremena i vreme potrebno da sistem povrati punu funkcionalnost. Sa druge strane, pretpostavka stacionarnosti podrazumeva da se statističke karakteristike klimatskih i hidroloških parametra ne menjaju tokom vremena. Posledica primene ovakvog pristupa su potcenjeni rizici vodoprivrednih sistema i generalno vodne infrastrukture - objašnjava Stojković i dodaje:

- U predloženom pristupu za ocenu dinamičke rezilijentnosti vodoprivrednog sistema rizik se prati tokom vremena uz korišćenje pretpostavke nestacionarnosti. Predloženom metodom moguće je proceniti vreme trajanja smanjene funkcionalnosti vodoprivrednog sistema, maksimalno smanjenje funkcionalnosti i vreme potrebno do povratka potpune funkcionalnosti sistema. Pristup podrazumeva generisanje dugih nizova klimatskih parametara i posledično određivanje vrednosti protoka čije maksimalne vrednosti prevazilaze do sada osmotrene. Takođe, ocena dinamičke rezilijentnosti uračunava moguću pojavu višestrukih otkaza elemenata vodoprivrednog sistema (npr. usled pojave zemljotresa) koji posledično dodatno umanjuje funkcionalnost sistema.

Šta bi trebalo da se unapredi u Srbiji kada je upitanju zaštita od poplava?

- Kako bi se omogućile investicione odluke u slivovima širom Srbije, potrebno je najpre sprovesti studijske analize kako bi se definisala najugroženijia slivna područja. Ovim se olakšava donosiocima odluka formiranje prioriteta u rekonstrukciji postojeće ili izgradnji nove vodne infrastrukture. Paralelno sa studijskim aktivnostima, potrebno je sprovesti naučno-istraživačke aktivnosti kako bi se revidirali postojeći standardi za dimenzionisanje vodne infrastrukture, predložila njihova zamena ili dopuna na način da se uvaži nestacionarnost klime. Primena novih standarda imala bi za cilj da buduća ili obnovljena vodna infrastruktura bude spremnija za odgovor ekstremnim hidrološkim događajima.

Poplave
Poplavefoto: Profimedia

Da li je potrebno uložiti više novca u modernizaciju postojećeg ili u saniranje štete nakon što dođe do poplave?

- Svedoci smo ekstremnih poplava u slivu Kolubare tokom 2014. godine koja dokazuje da je prevencija bolja mera od sanacije štete. Direktna i indirektna ekonomska šteta daleko prevazilazi finansijska sredstva potrebna za izgradnju ili obnovu postojećih objekata za zaštitu od poplava.

Koja su područja najmanje zaštićena u Srbiji, kada je u pitanju izlivanje reka?

- Zbog svojih fizičko-morfoloških i klimatski karakteristika pojedini slivovi u Srbiji su jako osetljivi na poplave. Osim sliva reke Kolubare, senzitivni na poplave su i brojni bujični slivovi na kojima ne postoje izgrađene retenzije koje mogu da kontrolišu i ublažavaju poplavni talas.

Koliko je Srbija napredovala poslednjih godina u tom smislu i da li biste mogli da napravite poređenje sa razvijenijim zemljama?

- Nadovezao bih se na prethodni odgovor. Nadležna javna preduzeća sprovela su brojne aktivnosti kako bi se prevenirali rizici od poplava na slivu reke Kolubare. Posle majskih poplava 2014. godine, sprovedena je sveobuhvatna studija od strane Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ sa ciljem predlaganja mera za smanjenje rizika od poplava. Na osnovu usvojenog rešenja sistema odbrane od poplava, sukcesivno se sprovode investicione odluke u slivu.

Dodatno, Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ na ovom slivu razvija softverski sistem za ranu najavu poplava. Primenom ovog sistema omogućava se prognoza poplavnog talasa koja za cilj ima sprovođenje pravovremenih mera za odbranu od poplava. Formiranje sveobuhvatnih studija i razvoj sistema rane najave poplava na ostalim ugroženim slivovima svakako predstavlja pravac koji treba slediti i koji je u skladu sa iskustvima razvijenih zemalja.

Obrenovac poplave
Obrenovac poplavefoto: Dragana Udovičić

Nakon velike poplave 2014. godine osetno je ulaganje u zaštitu, kao što je izgradnja brane Rovni. Da li su brane osnovno rešenje i u kojoj su meri reke obezbeđene?

- Izgradnja vodoprivrednih sistema, kao što je brana Rovni, predstavlja pozitivan primer višenamenskog korišćenja vode u gornjem slivu reke Kolubare. Korišćenjem višenamenskih vodoprivrednih sistema omogućava se smanjenje štetnog dejstva voda, vodosnabdevanje, navodnjavanje, oplemenjivanje voda tokom malovođa i dr.

Kako izgleda čišćenje brane i koliko često se čisti? Koji sve drugi vidovi zaštite postoje osim brana?

- Ovakvi sistemi zahtevaju stalno praćenje i održavanje, ali su benefiti njihovog korišćenja višestruko veći od potrebnih sredstava za njihovo održavanje. Alternativa višenamenskim vodoprivrednim sistemima zapravo ne postoji, jer oni omogućavaju redistribuciju vodnih resursa – akumuliraju vodne zalihe kada potreba za vodom ne postoji, a vodu vraćaju korisnicima u skladu sa njihovim potrebama.

Ovakvi sistemi trebaju biti u sprezi sa pasivnim vidovima zaštite od poplava (npr. nasipi) kako bi zajednički umanjili rizike od poplava.

Brana
Branafoto: Profimedia

Ako postoji najmodernija zaštita od poplava u državama kao što su Nemačka i Belgija, zašto je onda došlo do velikih poplava?

- Do poplava u Nemačkoj i Belgiji došlo je usled hidro-klimatskih događaja, koji do sada nisu zabeleženi. S tim u vezi, ovakve ekstremne vrednosti protoka nisu mogle biti korišćene za hidrološke i hidrauličke analize čiji se izlazni rezultati koriste za dimenzionisanje objekata za odbranu od poplava. Potrebno je naglasiti da apsolutna zaštita od poplava ne postoji ali revizijom postojećih standarda za dimenzionirane ovakvih objekata svakako možemo umanjiti rizike od poplava.

Belgija
Belgijafoto: Profimedia

Naučnici kažu da ni u najgorim scenarijima nisu mogli da predvide da će klimatske promene ovako brzo i brutalno imati uticaj na naše svakodnevne živote. Sa jedne strane imamo suše i talase vreline, požare, a s druge poplave i oluje. Koliko radikalno ovo menja sve čime se konkretno vi bavite?

- Promena klime zahteva od inženjera pronalaženje rešenja korišćenjem integralnih modela u uslovima „deep uncertainties“. Pod integralnim modeliranjem podrazumeva se sprezanje rezultata klimatskog modela, uz pretpostavljenu klimatsku opciju tokom budućeg perioda, sa hidrološkim modelom sliva i hidrauličkim modelom rečnog toka. Rezultati klimatskih modela zahtevaju korišćenje niza pretpostavki kako bi bili podesni za dalje hidrološke i hidrauličke analize. Ove pretpostavke značajno utiču na rezultate integralnog modeliranja, gde se neizvesnost dalje propagira i uvećava.

Potrebno je tragati za rešenjima koja podrazumevaju dalji razvoj integralnog pristupa modeliranja radi smanjivanja neizvesnosti u njihovim rezultatima.

Očekujete li stabilizaciju globalnih meteoroloških dešavanja? Ako se ovako nastavi, sa gomilom ekstremnih pojava, očigledno da cela strategija mora da se menja, kad je reč o delu nauke kojom se vi bavite. Kako vi sada gledate na ovu problematiku?

- Poznato je da je klima varijabilna, da se menjala iregularno na višegodišnjim vremenskim skalama. Dodatni pritisak na klimatski sistem predstavlja emitovana emisija gasova staklene bašte koja dovodi do povećanja globalne temperature vazduha i pojave ekstremnih padavina, a posledično dolazi i do pojave poplava koje po svojoj magnitudi nadmašuju do sada nama poznate zabeležene ekstremne hidrološke događaje. Neminovno je da se na pojavu čestih ekstremnih hidroloških događaja moraju adaptirati svi sektori, a posebno sektor voda.

Da li rukovodite još nekim projektima ili postoji neki projekat (vaše zalaganje) koje biste posebno naglasili?

- Angažovan sam na više domaćih i međunarodnih projekata koji za cilj imaju podršku donosiocima odluka pri odbrani od poplava.

Projekat "DyRes_System", kojim rukovodi dr Milan Stojković dobio je finansijsku podršku u okviru programa PROMIS, gde je izabran u konkurenciji od 585 predloga. PROMIS je pilot-program Fonda za nauku Republike Srbije, osmišljen da bi omogućio kvalitetne uslove za naučnoistraživački rad naučnicima u Srbiji.

Bonus video:

ESPRESO ANKETA: Koji je vaš stav po pitanju vakcinacije?
01:04

ESPRESO ANKETA: Koji je vaš stav po pitanju vakcinacije?

(Espreso)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media