Evropa ima više ograda na granicama nego u doba HLADNOG RATA
Migrantska kriza i sukob u Ukrajini jačaju nepoverenje evropskih suseda koji su se do pre samo neku godinu ponosili u istoriji nezabeleženom slobodom kretanja
Objavljeno: 15:30h
Vojislav Dragovic
Fizičke barijere na međudržavnim prelazima niču kao pečurke posle kiše, i njihov broj prevazilazi onaj za vreme Hladnog rata, piše londonski Ekonomist.
Mađarska je prošle nedelje kompletirala ogradu na granici sa Srbijom, a užurbano gradi još jednu - duž granice sa Hrvatskom.
Grčka i Bugarska su pre tri godine "zapečatile" granicu sa Turskom, dok je Ukrajina počela ograđivanje od Rusije prošle godine, što najavljuju i baltičke zemlje. Rumunija takođe razmatra "ojačavanje" svoje granice, pa će uskoro jedina zemlja od Baltičkog do Crnog mora bez ikakvih prepreka na svojim granicama postati Belorusija.
Još sredinom devedesetih, Španija je "ožičila" svoje afričke enklave Seutu i Melilju, i na taj način ih odelila od susednog Maroka. Od svršetka Hladnog rata, 40 država sveta podiglo je 64 granične barijere. Najinteresantnije rešenje još od 2013. razmatra Brazil koji čitavom dužinom svoje granice (15 hiljada kilometara) planira da zaštiti sistemom "virtuelnog zida", pomoću dronova i satelita.
(Espreso.co.rs / Economist)
