NOVI MODEL NASLEĐIVANJA PORODIČNE PENZIJE: Pogledajte kakva ODLUKA JE PALA

Uz zadržavanje vlastite, hrvatski penzioneri moći će da naslede i 27 odsto porodične penzije preminulog supružnika, novi model nasleđivanja porodičnih penzija počeće se primenjivati od sledeće godine.

Uređeno je to izmenama Zakona o penzijskom osiguranju koje je danas jednoglasno, sa 123 glasa, donio je Hrvatski sabor.

Spomenutom novinom biće obuhvaćeno više od 155 hiljada korisnika sa prosečnim povećanjem ukupnog prihoda od 510 kuna mesečno.

"Korisnici penzije koji zbog smrti bračnog ili izvanbračnog druga ostaju bez značajnog dela prihoda potencijalno su izloženi riziku od siromaštva“, objasnio je ministar rada i penzijskog sustava Marin Piletić.

Podstiče se rad i nakon 42 godine staža

Sledom amandmana Silvana Hrelje (HSU), penzionere sa dugogodišnjim stažem motiviraće se da ostanu u svetu rada, nazavisno što imaju prosečno više od 42 godine staža.

Povećava se i polazni faktor za svaki mesec ostvarivanja prava na starosnu penziju nakon navršene propisane starosne dobi, tzv. bonifikacija sa sadašnjih 0.34 posto na 0.45 posto, kao i polazni faktor za ponovno određivanje penzije koja je bila obustavljena u razdoblju zaposlenja s 0.15 posto na 0.25 posto.

Time se podstiče duži opstanak u svetu rada i otvara mogućnost za veću penziju, jer se, primera radi, za najviše pet godina kasnijeg penzionisanja penzija može povećati za 27 posto dok se prema važećoj bonifikaciji može povećati za 20.4 posto.

"Ko je to sposoban raditi do 70. godine života, jesu li to zidar, keramičar, vodoinstalater?" upitao je Marijan Pavliček (HS).

Od 1. januara najniže penzije rastu za tri posto

Od 1. januara 2023. najniže penzije dodatno rastu za ukupno tri posto. „U 2023. godini na taj će se način povećati penzija za 287 hiljada korisnika najniže penzije “, rekao je Piletić.

Za implementaciju donesenog Zakona, država je u proračunu za iduću godinu osigurala dodatnih 1.3 milijarde kuna, u 2024. 1.5 milijardi, a u 2025. godini 1.6 milijardi, dakle ukupno više od 4.5 milijardi kuna.

Sabor je izmenio Zakon o socijalnoj zbrinusti sledom čega roditelj ili negovatelj imaju pravo na veći iznos naknade ako dete s teškoćama u razvoju ili osobu sa invaliditetom, zbog zdravstvenog stanja, nije moguće uključiti u programe i usluge u zajednici. Povećava se i naknada roditelju koji samostalno neguje dvoje ili više dece s teškoćama u razvoju ili osoba s invaliditetom.

Sabor nije prihvatio predlog klubova SDP-a, ZLB i HSS/RF-a da zaduži vladu da mu u roku 90 dana predloži izmene Zakona i onemogućiti upis beleške na nekretninu korisnika garantovane minimalne naknade, usluge organiziranog stanovanja i smeštaja koju korisnik koristi za stanovanje.

I lekarski sindikat u kolektivnim pregovorima

Dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje su takođe izglasane, omogućuju da u pregovorima o sklapanju kolektivnog ugovora o uvetima rada i plaćama lekara može učestvovati i sindikat koji ima najmanje 20 odsto članova lekara od ukupnog broja zaposlenih doktora na koje se ugovor primenjuje.

To će omogućiti Hrvatskom lekarskom sindikatu (HLS) učestvovanje u kolektivnim pregovorima u kojima proteklih godina nije mogao učestvovati jer nije imao dovoljan broj članova odnosno ispunjavao uslove o reprezentativnosti.

Sabor je donio novi Zakon o visokom obrazovanju i naučnoj delatnosti i izmenio zakone o tržištu kapitala, o sustavu osiguranja depozita, o kreditnim institucijama itd.

(Espreso/Index.hr)