Kecmanović šokiran odlukom Troickog!

Srpski teniser Miomir Kecmanović otkrio je novinarima u Parizu da je ostao zatečen odlukom Viktora Troickog da ga naprasno napusti i pređe u tim Novaka Đokovića.

Kecmanović je u tri seta, po velikoj vrućini u Bulonjskoj šumi, savladao Fabijana Marožana i plasirao se u drugo kolo Rolan Garosa.

Pored samaog meča, ono što nas je najviše zanimalo je prekid saradnje sa Viktorom Troickim, sa kojim je radio više od godinu dana, a koji je naprasno prešao u tim Novaka Đokovića.

- Šta možeš više da nam kažeš u vezi svega što se desilo po tom pitanju? - glasilo je pitanje, a odgovor je bio poprilično jasan i direktan.

- Pa mislim, pravo da ti kažem, i mene je zbunila, da ne kažem šokirala, pošto sam ja u nedelju osvojio Čelendžer, u ponedeljak mi je saopšteno da prekida sa mnom saradnju, a u sredu smo trebali da putujemo ovde, i u utorak popodne bio na Šatrijeu s Novakom tako da... Sve je tu jasno, ne moram ja nešto puno da dodajem. Jako sam razočaran na sve to, ali Bože moj, imam Ogija, koji je glavni trener sada, s kojim imam dobre rezultate, ide dobro, dobra energija. On veruje u mene i to je meni bitno.

Da li planira još neke dodatke u svoj tim?

- Pa moraću, iz razloga što za Ameriku će mi neko trebati jer njemu se žena porađa tad i onda neće neće moći. Ali ne žurim i neće... Ne verujem da će da bude sad neko ime jer imao sam prethodno i Davida i Viktora i... Nije sada da mi je nešto preterano pomoglo, tako da više će da mi možda dođe ova energija što imamo, ovo ovo zajedništvo i da bude neko ko će da se uklopi u to. Sad ko će da bude, nemam pojma, videćemo.

Što se tiče meča protiv Marožana, Kecmanović je bio vidno zadovoljan svojom igrom. A kako i ne bi, odigrao je stvarno sjajno.

- Pa mislim da, samopouzdanje nakon svih mečeva, ali od početka smo otišli tamo opušteni skroz, rasterećeni. Došli smo u fazonu: „Okej, izgubiću prvo kolo i baš me briga.“ Igram i sve što... Imamo novu novu strategiju: šta god da nam se dešava, smo zaslužili. I onda odatle može samo nagore i eto, počeo sam i bolje da igram, i opušteniji sam na terenu, i bolje se osećam, i nemam nemam više neke „ja moram“. Ne moram, baš me briga iskreno. Da l' dobio, izgubio – idem dalje, idem sledeću nedelju, imam... Tako da prija mi taj stav.

Komentarisali smo i generalno dobru igru u poslednje vreme, pošto je u Pariz došao nakon osvajanja veoma jakog čelendžera u Valensiji iz serije 175.

Meč je počeo loše, bilo je 3:0 za rivala, ali se sve brzo okrenulo.

- Pa da, nisam mislio da će da bude 3:0 za mene. Štaviše, sam pomislio da će da bude 3:0 za njega. (smeh) Ali, gubio sam i prethodne nedelje, isto sam imao takve momente i uvek sam se vratio, i uvek sam... Miran sam bio zato što igram dobro. Znam da igram dobro i da sam u dobrom nizu, i onda se nisam toliko nervirao jer sam uvek znao da: „Okej, mogu da se vratim.“ Šljaka je, nije trava pa da sad ono, izgubiš brejk i gotovo. A što se tiče vrućine, pakleno je bilo, tako da samo mi je drago da sam sišao s terena što pre.

Sledeći rival biće Ečeveri ili Božeš.

- Pa mislim da su poprilično identični na šljaci, da nema neke razlike. Dva, što što bi se reklo, kera na šljaci, koji će, mislim ono, ko god da je, biće biće teško, naporno, jer oni vole da i trče i da i da igraju duže poene. Ali dobro, i dobijao dobio sam prošle nedelje isto neke takve igrače, tako da što ne bih što ne bih i dalje nastavio.

Osvrnuo se zatim Miša i na svoju dosadašnju sezonu, koja je puna uspona i padova.

- Pa mislim da, gledaj, početak je bio kakav je bio iz više razloga, i šta mi se desilo i kući i ovako, tako da tu sam, koliko sam mogao, sam izvukao. Nažalost, je to bilo jako malo, ali posle sam, eto hvala Bogu, odigrao dobro Dalas, Delrej, Akapulko, gde sam se opet vratio u život malo, što bi se reklo. I okej, na šljaci sam imao teške mečeve i poraze, dvaput 7:6 – ono moje. (smeh) Ali opet, nekako je sve da kažeš: „Okej, nije bilo rezultata nekih velikih, jeste frustrirajuće, ali opet nije skandalozno bilo.“ I eto, sva sreća sam probio malo u u ovaj Valensiji i da sam se vratio u 50 i sada sam dobio prvo kolo, tako da eto drago mi je da posle svega je malo krenulo nabolje.

Za kraj jedno malo "lakše" pitanje - da li bi igrao tenis danas da mu to nije posao?

- Ne razumem, čekaj, šta? Kao da l' bih uživao u tenisu da ga igram i kao amater? Pa mislim, ja verujem da da, jer ja sam počeo kad sam počeo, nisam znao da može da se živi od ovoga, tako da... Pa bio bih, što da ne? Ja volim volim tenis. Jeste da ga mrzim kad je ovako turnir i kada se nerviraš i kad je nervoza i kad gubiš 2:0 pa mora i dalje da igraš iako bi samo da odeš s terena. Ali van toga, ja stvarno volim, uživam da igram u tenisu. Nema ništa lepše – odeš negde, neki teren koji je usred ničega, samo ti, prijatelj, trener i udarate, zezate se bez ikakvih da l' ćeš da budeš nosilac ove nedelje, da l' ćeš ući u ovaj turnir, il' ćeš kvale, pa da l' da idemo danas, sutra, prekosutra vozom, avionom, biciklom... Sve je mnogo lepše onda, da.

Bonus video:

(Espreso/B92/Preneo: A.K.)