RELJINA MAMA JE BILA LEGENDA JUGOSLAVIJE! On je izgubio nju, a mi jednu od naših najvećih umetnica! (FOTO)

Nedavno nas je sve iznenadila vest da je Reljina mama nažalost preminula.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

O pevačevoj porodici nikada se ništa nije znalo. Relja je uspevao na sve načine da izbegne bilo kakvu temu o roditeljima, i porodici generalno, pa vam je informacija da je ostao bez oca sa samo dve godine potpuno nepoznata.

Podigla ga je majka, za koju je bio strašno vezan.

Ko je bila Reljina mama, Zoja Begoli ?!

Legenda srpske umetnosti, Zoja Begolli, bila je Prvi solista Baleta, pedagog klasičnog baleta, repetitor u Narodnom pozorištu i baletskoj školi Lujo Davičo, profesor, prevodilac i izdavač.

S velikim osmehom i dobrom energijom, ceo svoj život posvetila je baletu, umetnosti, deljenju "svog zanata", kao i podučavanju mlađih generacija.

Njen život obeležila je jedna ljubav, čije prezime je nosila do kraj života.

U pitanju je glumac Faruk Begoli.

Igrao je u više od 70 filmova raznih metraža i žanrova i bio jedan od najpopularnijih glumaca u bivšoj Jugoslaviji.

Faruk je o ljubavi sa balerinom govorio najlepšim rečima. Bili su u braku punih 18 godina, iz kog je izašao bogatiji za nove vrednosti braka, zajednice, za divno druženje,bogatiji za jednu divnu ljubav. Kako je govorio, bio je bogat tom ljubavlju, bogat tom ženom.

Kao vrsni poznavalac ruskog jezika, bila je prevodilac i izdavač ruskih romana u Srbiji.

Bila je visoko poštovana među svojim kolegama, glumcima, i svima onima koji su poznavali njen rad.

Na sve to bila je samohrana majka koja je i pored toliko obaveza bila dobar roditelj i Reljin najbolji prijatelj.

Ispraćaj za kremaciju obaviće se u utorak 10. januara u 13 časova na Novom groblju u Beogradu. Članica Narodnog pozorišta, u kojem je provela celu igračku, pedagošku i repetitorsku karijeru, postala je 1. septembra 1967. godine.

Osim u matičnoj Kući, pedagoškim radom bavila se i u baletskoj školi „Lujo Davičo“ i na BK Akademiji, gde je sa velikim uspehom predavala na igračkom i glumačkom odseku.

Nosilac je više značajnih priznanja i nagrada.

BIOGRAFIJA ZOJE BEGOLI

Zoja Begoli, devojačko Đoković, rođena je 19. januara 1949. u Beogradu. Završila je baletsku školu „Lujo Davičo“ 1965. kao jedna od najboljih učenica. Posle dvogodišnjeg usavršavanja u Lenjingradu u čuvenoj Akademiji „A.J. Vaganova“, kao stipendista Narodnog pozorišta, vraća se u Beograd 1967. i u Narodnom pozorištu ostaje do kraja svoje igračke i pedagoške karijere.

U Akademiji „Vaganova“ je doživela izuzetno priznanje i čast da bude jedini strani student izabran da igra na sceni Marinskog teatra u čuvenim godišnjim predstavama.

Od samog početka svoje igračke karijere u Narodnom pozorištu, bavi se uporedo i pedagoškim radom, kako u Narodnom pozorištu sa svim solistima, prvacima i ansamblom, tako i u baletskoj školi „Lujo Davičo“, po pozivu.

Od 1993. – 1997. imala je svoju klasu, a takođe je pojedinačno, sa velikim uspehom pripremala učenike za razna takmičenja u zemlji i inostranstvu.

Radila je na Akademiji umetnosti u Beogradu kao profesor na odseku za Balet, a takođe i kao profesor Scenske igre na glumačkom odseku od septembra 1995. – jula 2003. godine. Asistent joj je bila prvakinja Baleta Milica Bijelić.

Njene najznačajnije uloge su Olimpija – Hofmanove priče, Svanilda – Kopelija, Polovecka devojka – Knez Igor, Mirta – Žizela, Solveig, Ingrid – Per Gint, Kiti Ščerbacka – Ana Karenjina, Sinfonijsko kolo, Sinfonijski triptihon, Ruska igra – Krcko Oraščić, Las Pasiones, Forma viva, Kuma – Trijumf Afrodite, Krakovjak – Ivan Susanjin, Ulična igračica – Don Kihot, Solo par - Ero s onoga svijeta, Furijant – Prodana nevesta.

Sarađivala je sa svim stranim i domaćim koreografima koji su radili u Narodnom pozorištu: P. Darelom, M. Atanasiu, S. Stefanskim, M. Šparemblekom... D. Parlićem, V. Kostić, V. Logunovim, D. Trninićem, L. Pilipenko, A. Prelić, B. Markovićem, Ž. Prebilom...

Igrala je sa svim našim prvacima - B. Mladenovićem, R. Vučićem, D. Simićem, S. Izrailovskim, S. Stefanskim...

Sa Baletom Narodnog pozorišta dobila je nagrade za predstave „Ana Karenjina“ (D. Parlić – 19.1.1976 Bijenale Ljubljana – najbolja predstava), „Krcko Oraščić“ (Ž. Prebil – 19.1 1977. – nagrada Narodnog pozorišta – najbolja predstava), „Per Gint“ (M. Atanasiu – 25.6.1985. Bijenale Ljubljana – najbolja predstava).

Takođe, dobila je i Plaketu Akademije umetnosti BK i Diplomu zaslužnom Profesoru i jednom od osnivača Akademije, kao i Zlatnu značku Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

Njen pedagoški rad doneo je vredna priznanja učenicima i igračima s kojima je predano radila.

Nagrađivani su na takmičenjima u zemlji, ali i širom sveta.

Uz Višnju Đorđević, jedan je od članova zaslužnih za revitalizaciju Udruženja baletskih umetnika Srbije i pokretanje Festivala koreografskih minijatura.

U više navrata bila je član žirija strukovnih nagrada UBUS-a – „D. Parlić“, „N. Bošković“.

(Espreso.co.rs)