OVE STVARI O MEDU NISTE SIGURNO ZNALI: Neverovatno šta nam radi samo jedna KAŠIČICA!

1. Pomaže kod kašlja

Med je pravi spasilac u sezoni prehlada! Ako je verovati studijama, med se pokazao kao najbolji lek kod više od 100 mališana, u odnosu na lekove sa ukusom meda ili drugog zaslađivača. Možda ga je zbog toga Svetska Zdravstvena Organizacija stavila na listu supstanci koje smiruju kašalj i ublažavaju iritaciju grla.

2. Lečenje rana

Ne čudi što ovu slatku tečnost prati reputacija lekovitosti. Prvi dokazi i upotreba meda u lečenju rana datiraju još od 2.000 godina pre nove ere, a danas se u ovu svrhu najčešće koristi manuka med. Razlog tome jeste antibakterijsko delovanje meda, omekšavanje kože i brže zarastanje.Mogu se koristiti i druge vrste meda – jedna studija potvrdila je da je kod pacijenata sa čirevima na koži koje je teško lečiti došlo do potpunog izlečenja posle samo 7 dana nanošenja meda.

3. Zdravlje kose i kože glave

Imate perut i seboreju? Ovaj problem može rešiti med! Studijom je dokazano da je med razblažen sa vodom (odnos med:voda-90:10%) pomogao u 30 odsto slučajeva seboreje izazvane svrabom i peruti. Tretman je trajao 4 nedelje, s tim da se mešavina meda nanosila svakog drugog dana na rane na glavi. Pacijenti su rekli da su svrab i perut nestali za nedelju dana, a rane za 14 dana.

4. Povećava energiju

Postoji zabluda da ugljeni hidrati nisu dobri za vas. Stvar je u tome što su oni prisutni u čitavom spektru zdrave hrane, uključujući voće, povrće i orašaste plodove. Osim toga, vašem sistemu za varenje potrebni su ugljeni hidrati kako bi proizvodio glukozu, koja šalje enrgiju ćelijama, tkivima i organima. Sa svojih 17 g šećera po kašiki, med je odličan izvor energije, a odlična je i užina nakon treninga. Budući da je pun antioksidanata, med se ponaša kao gorivo koje je potrebno sportistima da održe dobar nivo šećera i insulina na duže staze.

5. Med je jedina namirnica koja nema rok trajanja

U Tutankhamonovoj grobnici pronađen je jestivi med star više od 3000 godina što dokazuje činjenicu da, dobro zatvoren i čuvan na tamnom mestu ima neograničen rok trajanja. Bitno je da bude zaštićen od vlage, i to najbolje u staklenoj ambalaži. Najbolje se čuva na temperaturi od 5 do 10 stepeni u provetrenim prostorijama, a smrzava se na – 17 stepeni i tada se njegov volumen smanjuje za 10 odsto.

6. Kada med gubi svoja lekovita svojstva

Na temperaturama od 40 °C i naviše med gubi lekovita svojstva, pa pripazite da ga ne koristite u prevrućim čajevima. Takođe, nemojte koristiti metalnu kašičicu za med jer može doći do reakcije organskih kiselina i metala, što je štetno po zdravlje i uništava vitamine u proizvodu. Zato uzmite drvenu, porculansku ili plastičnu kašičicu.

7. Pčele su nevorovatno vredne

Da bi skupile kilogram meda pčele moraju obići oko deset miliona cvetova, a prelaze u proseku oko 450.000 kilometara. Od jednog skupljanja nektara pčele u košnicu donosi teret ravan polovini njene težine od deset grama. Smatra se da oko 50.000 pčela u jednom letu može u košnicu doneti oko kilogram nektara. Takođe, one imaju savršenu memoriju za vreme i prostor, te razlikuju više od 130 različitih mirisa.

8. Najbolji med – prirodan med

Pri kupovini obratite pažnju da nije fermentisan i hemijski napravljen dodavanjem veštačkih zaslađivača, konzervanasa i ostale hemije. Med je otporan na bakterije i uništava ih u velikom broju, pa mu nisu potrebne dodatne hemikalije i konzervansi da bi se očuvao.

9. Najkorisnija hrana koja postoji

Med sadrži vitamine A, D, C, E, K, B – grupe, mineralne soli, mikroelemente… kalcijum, magnezijum, jod, natrijum, kaliju, fosfor, cink… Bakar, kobalt i gvožđe u medu pogoduju lečenju anemije, a med sadrži još i amino kiseline, enzime i organske kiseline potrebne za izgradnju i funkcije organizma. Svakodnevna upotreba meda može pomoći čoveku da uspešnije održava dobro zdravlje i produži svoj radni i stvaralački vek. Preporučuje se od 60 -100 grama za odrasle, a za decu do polovine ove količine na dnevnom nivou.

10. Kristalizovan med? Odličan znak!

Ljudi često izbegavaju da kupe kristalizovan med, misleći da je pokvaren i neprirodan što je pogrešno. Upravo kristalizacija potvrđuje da je reč o potpuno prirodnom stanju. Do nje dolazi zato što glukoza u medu pri određenoj temperaturi ne može opstati u tečnom stanju pa se stvaraju kristali, a med tako dobija kremast izgled.

(Espreso)