NIJE TAČNO DA ŽENE ODUSTAJU OD SE*SA U MENOPAUZI, NE BRINEM DA ĆU SADA OSTATI TRUDNA: Marina Abramović ŠOKIRALA

Slavna umetnica je u intervjuu za "Gardijan" govorila o životu, smrti, porodici pa i seksu. Marina Abramović će u novembru napuniti 75 godina, i kaže da je život tek sada postao zanimljiv! Bez dlake na jeziku priča i o seksu tokom menopauze.

- Moja baka je doživela 103. rođendan i rekla mi je da je život zanimljiv tek od 70. godine. Slobodan si da radiš šta god hoćeš i imaš svu mudrost ovog sveta. Ono što je grozno je, ako nemaš zdravlje. Ali ako imaš zdravlje, život je neverovatno uživanje - rekla je ona.

Kako kaže, svakog dana razmišlja o smrti i kaže da se jedino tako može uživati u životu.

- Nema s*anja, sve što je nebitno otpada i znaš da možeš da umreš u svakom trenutku, da igraš poslednji čin. Moraš da misliš o tome šta ćeš ostaviti čovečanstvu, kao umetnik imaš tu obavezu. Pošto imaš dar, moraš pažljivo njim da rukuješ. Dar nije samo za tebe, on je tebi predat da bi ga ti dalje ustupio društvu. Moraš da razmišljaš o tome kako da na značajan način ostaviš dobar rad iza sebe - rekla je ona.

A kada se govori o životu, onda je seks bitan deo istog.

- Seks mi je jako važan, uvek je bilo tako. Mnogi misle da posle menopauze žene odustaju od seksa. A za mene je sve bolji od menopauze, jer ne moram da brinem o trudnoći. Imam momka koji je 21 godinu mlađi od mene i sjajno je. Nemam nikakav problem s tim da budem vrlo seksualno aktivna. To me usrećuje. Seks vidim kao važan balans, zajedno sa dobrom hranom, humorom i životnom radošću - rekla je ona.

Kao što je uvek naglašavala, ona nikada nije želela decu.

- Imaš samo jednu energiju u telu, i kada se ta energija podeli na umetnost i majčinstvo, jedno ili drugo će ispaštati. Kuma sam deci svih svojih prijatelja, i to je prelepo, takođe su moji studenti moja deca, ponosna sam na njih - rekla je Marina.

Ulaj, priča koju priča sa nežnošću

- Bila sam sa Ulajem 12 godina, bio je ljubav mog života, a onda me je tužio. Sve sam izgubila. Bila sam neverovatno besna. Ali sam onda ustala jednog dana i rekla sebi, OK, izgubila sam, šta sad? I onda sam oprostila. Umro je 2020. i imali smo predivnu poslednju godinu njegovog života, kad smo zapravo bili prijatelji. Kada držiš u sebi ljutnju, ona je toksična, i za tebe i za tu drugu osobu. Sada se Ulaja sećam s nežnošću - rekla je Marina koja podvlači da u životu ne žali za stvarima, ali brine šta ostaje posle nje.

"Zaostavština je vrlo bitna, ako umrem ovog trenutka, šta sam ostavila za sobom? Odgovorna sam za to što je performans sada deo mejnstrima, jer niko nije bio ranije na toj teritoriji. Performansu su se smejali, uopšte ga nisu smatrali umetnošću. Bio je potreban ceo moj život i 50 godina moje karijere da bi postao deo muzejskog života, zbirki i kulture. Za razne umetnosti, potrebno je da ih intelektualno razumete. Da pročitate mnogo napisanih redova. Ali s mojom umetnošću nije tako. Moja je čisto emotivna - udara u stomak. Takva umetnost pripada svima i za nju nije potrebno predznanje", kaže umetnica.

Svoj karakter definisala je kao spoj komunizma i duhovnosti.

- Živela sam sa bakom do šeste godine, i bila je centar mog sveta. Moji roditelji su bili komunisti ali je ona prezirala komuniste. Bila je duhovna, ujutru bi zapalila sveću i pomolila se. Od nje sam dobila osećaj mira i smirenosti koji je dugo ostao sa mnom. Ali od roditelja sam nasledila sve što je vezano za snagu volje i hrabrost, za ideju da život nije važan već njegov razlog, njegova svrha. Ta kombinacija spiritualnosti i komunizma me je stvorila - rekla je Abramovićeva.

(Espreso / Gardijan)