GREJNA SEZONA JE U TOKU, ALI ĆE MNOGI MORATI DA SE DOGREVAJU: Izračunali smo koja opcija je NAJJEFTINIJA!

U Srbiji je grejna sezona zvanično počela 15. oktobra i trajaće 180 dana, odnosno do 15. aprila. Građani koji u svojim domovima imaju daljinsko grejanje račune će plaćati šest odsto skuplje.

Iako meteorolozi najavljuju povratak toplog vremena, to će biti kratkog daha, a mnogi će biti prinuđeni da se u najhladnijim danima dogrevaju iz najrazličitijih razloga (loša izolacija, veliki prostor, kvarovi na daljinskom grejanju...)

Grejalice, klima uređaji, radijatori na struju, kaloriferi ili peći na drva - opcija je mnogo, ali ne troše svi isto.

Inače, u svom izveštaju objavljenom početkom leta MMF je istakao da od 1. novembra građane Srbije očekuje novo poskupljenje struje za osam odsto i gasa za 10 odsto, a da će u maju 2024. godine uslediti nova poskupljenja sa istim procentima.

Dobra izolacija vam štedi novac

Prvi korak ka uštedi novca i manjem trošenju energije jeste dobra izolacija stana. Mnogima je jasno da je izolacija važna, ali većina korisnika ne pridaje neki poseban značaj tome. Ipak, bolje izolovan dom podrazumevaće manje uložene energije, a to znači i manje novca, pri čemu će atmosfera biti prijatnija, a stan komforniji.

Jeftina struja ne počinje svuda u isto vreme

Noćna jeftinija tarifa ne počinje u isto vreme za sve potrošače i Srbija je tu podeljena u tri zone - na Vojvodinu, Beograd i centralna Srbija.

Oni koji žive u Vojvodini na jeftinije kilovate mogu da računaju od 23 sata do 7 ujutro i to sedam dana u nedelji, i radnim danom i vikendom. U Beogradu taj termin je od ponoći do 8 ujutro. U centralnoj Srbiji jeftiniju tarifu potrošači koriste od 22 sata do 6 ujutro.

Računica dogrevanja

Pretpostavimo da se kuća ili stan dogrevaju dva sata dnevno, u najhladnijem delu dana, kada su svi ukućani kod kuće. Ovo su opcije koje građani najčešće imaju.

Koliko troši grejalica?

To zavisi od toga na koliko kilovata je deklarisana. Na primer, ukoliko bismo koristili grejalicu koja troši dva kilovat-časa i ukoliko bi ona bila uključena samo dva sata dnevno, ali tokom svih 180 dana, koliko traje grejna sezona, to bi koštalo oko 10.000 dinara.

Dogrevanje na TA peć

Da TA peć ne bi "pojela" struju, od velikog je značaja da se ona puni toplotnom energijom, odnosno da grejači rade samo dok je na snazi „jeftina struja“.

To znači da TA peć ne sme da bude isuviše mala za prostoriju koju greje, jer će kako da bi postigla željenu temperaturu, morati često da izduvava topli vazduh. Tako će se brzo potrošiti akumulirana toplotna energija, pa će biti potrebno dopunjavanje tokom skuplje struje.

Ukoliko biste TA peć punili svake noći (dok je jeftina struja) tokom 180 dana koliko traje grejna sezona, a uzevši u obzir i novo poskupljenje struje, ova suma je oko 81.000 dinara.

Kaloriferi

Kaloriferi su odličan izbor kada se radi o zagrevanju manjih prostorija, mali su i lako ih je premeštati, što ih čini izuzetno praktičnim za upotrebu. Možete izabrati kalorifer na struju ili na plin.

Oni koji koriste električnu energiju, uglavnom troše isto koliko i grejalice, odnosno od 1,5 do dva kilovat-časa.

Korišćenje kalorifera za dogrevanje po dva sata dnevno, svih 180 dana, koštalo bi između 7 i 10.000 dinara.

Grejanje na klima uređaje

Prosečna klima troši oko kilovat-čas struje. Mnogo je faktora koji utiču na potrošnju - izolacija objekta, veličina prostorije, da li održava temperaturu ili greje...

Računica kaže da ćete, ukoliko vam klima uređaj bude radio po 10 sati dnevno, za struju doplaćivati po 4.000 dinara.

Norveški radijatori

Trik je u tome da su "norveški radijatori" mnogo savremeniji i precizniji uređaj od TA peći. Termoakumulacione peći su nastale pre više decenija i od tada nisu usavršavane i poboljšavane, a jedina prednost im je to što rade dok je struja jeftinija.

Kod "norveških radijatora" potrošnja električne energije se dozira prema trenutnoj potrebi i tu se krije njihova ekonomičnost. Čak je kod nekih proizvoda moguća daljinska kontrola putem wi-fi konekcije i raznih aplikacija, što je dodatna pogodnost.

Da li se grejati na drva, struju, gas ili pelet, svako ima svoju računicu i mogućnosti, a neki su, za svaki slučaj, nabavili i par vunenih čarapa i patofni.

Bonus video:

(Espreso)