Gordana je do 11. godine bila jedna obična, zdrava devojčica. Tada kreće njen pakao, u kom je izgubila svakog! (FOTO) (VIDEO)

Gordana je jedna od onih koja se kroz život bori sama. U moru zdravstvenih problema, tužnog života i potpuno usamljena, ona ipak želi da živi. Želi da se bori i uspe, ali potrebna joj pomoć. Pomoć svih onih dobrih ljudi koji su spremni da svoje malo podare Gordani, kojoj će to značiti sve!

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Njena priča nije oduvek bila tužna. Rođena je kao normalno i zdravo dete u srećnoj porodici. Nesrećni slučaj koji je pogodio prvi, bio je kada joj je upao kreč u oko. Nakon pregleda lekara sve je bilo u redu, ali je kako kaže, pretrpela ogroman stres. A onda u 11. godini kreću i prve muke.

Primetila je da na jedno oko počinje slabije da vidi. Isprva nije tome pridavala puno značaja. A onda na kraju osnovne i početkom srednje škole, maltene je počela da ne vidi uopšte na to oko. Kasnije ista muka prelazi i na drugo. Nakon nekog vremena nije videla ništa. Nastupila je katarakta.

Puna tri meseca bila je bukvalno slepa. I sama prolazila kroz to. Roditeljima nije rekla jer se plašila. Ali ne njihove reakcije, već zato što nije želela da ih brine. Međutim, otac je primetio da nešto nije u redu i tada mu je priznala. Zajedno su otišli kod lekara, gde su konstatovali da mora da operiše rožnjače na oba oka. Do 15 godine to se dogodilo dva puta. Na žalost, tada nije znala da su joj prilikom operacije oštetili rožnjače, što će kasnije prouzrokovati još veće probleme.

Gordani su svi umrli, živi potpuno sama i bori se kao lavica sa opakom bolešću od 12. godine života!

Do pre dve godine lekari nisu znali šta nije u redu sa Gordanom. Nisu imali dijagnozu za njeno stanje. A onda je nastupila tužna i bolna istina. Boluje od progresivne mišićne distrofije i njena bolest je genetska.

Od rane mladosti se vukla po lekarima. Od jednog do drugog. Sa raznim dijagnozama. Ona se danas otežano kreće, otežano joj je hranjenje i gutanje, a lekari su mišljenja da se radi o teškoj onesposobljenosti.

Ipak, Gordana se nije predavala. Urkos tužnoj sudbini i teškim gubicima koji su je pogodili, ona se na sve načine trudi da opstane.

Upisala je Filološki fakultet, imala je dugodišnju vezu sa muškarcem, za kojeg kaže da joj je bio veliki oslonac i podrška, ali sled događaja učinio je da sve krene nizbrdo.

Prvi udarac nastupio je kada je izgubila sestru. Iako skrhana bolom, bila je jaka zbog sestrinog sina i roditelja.

Pored svega od gubitka nije mogla da se oporavi tek tako. Taman kada je pomislila da ne može gore - nastaje pakao. Za sestrom gubi i oca.

Tada kreću i prvi simptomi. Bolest uzima svoj mah. Podmuklo. Ništa je ne boli, a ona kao da nestaje. Mršavi, gubi snagu u šakama. Sve učestalija gušenja, a ako ne popije lekove - samo joj se spava, što pokušava da izbegne jer se plaši da će ostati u tom stanju i položaju.

Pomislila je da njenim mukama nema kraja. I bila je u pravu. Zlih ljudi uvek ima, pa tako i u Gordaninoj priči. Uvek je bilo onih koji su je zagledali, podsmevali joj se i ophodili se prema njoj na način koji je sve, samo ne ljudski.

Bilo je trenutaka kada nisu imali ni za hleb.

- Dešavalo se mnogo puta da nemamo šta da pojedmo. Samo za lekove, a falilo je i za to - objašnjava ona.

A onda 2009. godine kao poslednji i najteži udarac dolazi gubitak majke.

- Ona mi je bila najveća podrška - priča Gordana za naš portal kroz suze.

Veliki teret, bol i tuga prelaze preko njenih leđa. Preko noći gubi 12 kilograma i stanje joj postaje sve gore.

Velika podrška tokom bolesti i tragedija koje su zadesile njenu porodicu, bio joj je profesor Apostolski kod kojeg se lečila. Kako i sama kaže, puno mu duguje jer je uvek bio uz nju kada su joj svi drugi okrenuli leđa.

Nakon rezultat koji stižu iz Engleske, saznaje da leka nema. Najgore je kad čovek bitku vodi sam.

A Gordana je potpuno sama.

Sve radosti iz njenog života su nestale. Ostale su joj samo slike voljenih osoba koji su joj nekada bili najveći oslonac i podrška.

Život je nije mazio. Čak šta više, bio je surov prema njoj. Ali, ona želi da živi. Želi da uzvrati udarac.

Potrebni su joj lekovi, kako bi svoje zdravlje koliko toliko držala pod kontrolom. Mesečno joj je potrebno 46.000 dinara za sve medikamente, a pomoć i porodičnu penziju koju prima, skupa iznose 41.000.

Ovom prilikom Vas naš portal poziva da pomognete Gordani na bilo koji način. Kako ko i koliko može. Dovoljno je propatila i izgubila. Dosta je onih koji su okrenuli glavu kada su je sretali na ulicI.

Ne budite ti ljudi!

Pomozite ovoj ženi da vrati veru u život, u ljude...

Pomozite joj da živi!

(M.B.)