AFRIČKA KUGA NAPRAVILA NIZ PROBLEMA: Stručnjaci upozoravaju na CENU, pitanje je šta će biti sa njom!

Afrička kuga svinja zahvatila je veći broj opština i okruga u Srbiji. Doktor veterine i sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović kaže za RTS da farmeri dobro znaju simptome bolesti, ali da je važno da znaju i kako da spreče njeno širenje. Naglašava da nam dolazi period kada je pitanje šta će se dešavati i sa cenom svinjskog mesa i sa brojem svinja. Ovo će biti teška borba da se održi proizvodnja svinja i svinjskog mesa, poručuje Budimović.

Nenad Budimović navodi da je afrička kuga svinja bolest u razvitku, kao i da je zaraza zahvatila veći broj opština i okruga.

"Gazdinstvima jako teško da funkcionišu"

Nikola Lazović iz sela Katrga kod Čačka kaže da za sada nemaju problem sa afričkom kugom svinja, ali da su zabrinuti. "Nalazimo se u ugroženom području koje je na nekih desetak kilometara od epicentra, odnosno od mesta gde se zaraza prvi put našla u našem kraju", dodaje Lazović.

Podseća da su izdate mere od strane Ministartva poljoprivrede sa ciljem sprečavanja širenja zaraze.

"Mislim da su te mere donekle ne kažem pogrešne, ali možda usmerene na neki pogrešan način. Dakle, sve te neke preporuke koje se tiču samih gazdinstava i odnose se na dezinfekcije, razne dezobarijere i preventivne mere – sva domaćinstva to i inače rade, nije neophodna epidemija da bi se tako nešto uradilo i sprovodile te zaštitne mere", navodi Lazović.

Ističe da odgovarajuće mere treba da budu usmerene na nelegalan transport živih životinja iz zaraženih područja. "Prvi slučaj javio se pre nepuna tri meseca i mislim da uzrok nije bio na nekoj od domaćih farmi i da je to tek tako nastalo, sam virus je donet iz nekog zaraženog područja, a jedini način bila je neka vrsta nelegalnog transporta", napominje.

Ističe da je gazdinstvima jako teško da funkcionišu zato što su prihodi koje ostvaruju kroz prodaju grla sada onemogućeni.

"Mislim da bi Ministarstvo moglo da se pozabavi na drugi način kako bi zaštitilo proizvođače pre svega, jer mahom slučajevi koji su bili obeleženi kao pojava afričke kuge svinja, su bili slučajevi koji su direktno ili indirektno imali veze sa objektima koji se bave transportom, prodajom živih životinja koje su dolazile nelegalnim putem u naš okrug", dodaje Lazović.

Objašnjava da ukoliko žele nekoj klanici da prodaju svinje, veterinarski inspekor mora da izvrši strogu kontrolu.

"U trenutku kada se te iste životinje sa našeg gazdinstva budu klale u klanici, u toj klanici ne sme da bude nijedna druga životinja ili bilo koje drugo meso. To je praksi ravno nuli, nijedna klanica ne bi preuzela takvu vrstu odgovornosti na sebe kada im je omogućeno da iz nezaraženih područja nesmetano kupuju životinje", zaključuje Lazović.

"Kada pratimo situaciju i to zašto je odjednom bolest došla u fokus to možemo da povežemo sa migracijom turista i velikim prometom ljudi u letnjem periodu", dodaje Budimović.

Na pitanje da li to znači da je i čovek prenosilac, Budimović kaže da jeste i čovek, ali i proizvodi tj. hrana.

Farmeri dobro znaju simptome bolesti, ali je važno da znaju i kako da spreče njeno širenje.

"Ono što je najbitnije je da se svinje ne drže na otvorenom prostoru, da komšije ne dolaze u ekonomski deo domaćinstva, da se radi dezinfekcija", poručuje Budimović.

Objašnjava i kako se pravilno radi dezinfekcija.

"Nije dezinfekcija samo sipanje dezinfekcionog sredstva u blato ili po oboru koji nije očišćen, mora da se opere i očisti i tek onda dezinfikuje. Nije samo sunđer natopljen dezinfekcionim sredstvom dezobarijera, to mora da se menja", rekao je Budimović.

Da li je sistemska deratizacija rešenje

Prenosioci bolesti su i glodari, pa je zbog toga deratizacija veoma važna. Čak 30 godina nismo imali sistemsku deratizaciju, a na pitanje da li je sada pravi trenutak za to, Budimović kaže da glodari sigurno jesu prenosioci, ali da je pitanje da li bi sistemska deratizacija sada bila rešenje.

"To podrazumeva da stručne službe ulaze u ekonomska dvorišta, postavljaju mamke, a mislim da nije vreme za to, jer je to jedan od načina širenja bolesti. Sigurno da svako može da sprovede na svom domaćinstvu, a lokalna samouprava na javnim površinama i da na taj način se smanji populacija glodara", poručuje Budimović.

"Biće teška borba da se održi proizvodnja svinja i svinjskog mesa"

Do petka je eutanazirano oko 18.000 svinja. Problema u proizvodnji svinjskog mesa bilo je i pre pojave afričke kuge svinja. Navodi da smo u 2023. godinu smo ušli sa nekih 2.670.000 svinja, što je za preko 200.000 manje nego 2022. godine.

"Nije nam trebalo ovo, svakako ovo će biti jedna teška borba da se održi proizvodnja svinja i svinjskog mesa, a vidimo i da u Evropi se dešavaju velike promene – smanjen je broj krmača za nekih 500.000 za svega godinu dana. Cena svinjskog mesa je porasla i sada je nekih 3,3 evra po kilogramu, a bila je 2,3 evra", napominje Budimović.

Poručuje da nam dolazi period kada je pitanje šta će se dešavati i sa cenom i sa brojem svinja.

Na pitanje kada bi to poskupljenje moglo da se prelije na Srbiju, Budimović kaže da mi ne proizvodimo dovoljno svinjskog mesa za sopstvene potrebe, kao i da zadovoljavamo potrebe negde oko 87 odsto zahteva tržišta.

"Ostalo nam je potrebno za preradu i kupujemo u EU. Teško je sada davati projekciju i pričati ljudima bavite se uzgojem svinja, a bolest je u ekspanziji. Treba sačekati da vidimo kako će sve ići ne samo u Srbiji, nego i u Evropi", dodaje Budimović.

Zašto je došlo do tolikog pada svinjskog fonda

Od osamdesetih godina svinjski fond se smanjio za 40 odsto. Budimović kaže da imamo realno dobre uslove za gajenje svinja, dobru hranu za životinje, dovoljan broj objekata, klanice.

"Problem je u tome što se ta proizvodnja nekako svrstava u ono tako je radio moj otac i moj deda u tom većem broju malih gazdinstava. U preko 200.000 gazdinstava se odvija proizvodnja svinja", navodi Budimović.

Na pitanje da li je rešenje da se ide na veliku klaničnu industriju, Budimović je ocenio da mala gazdinstva treba da opstanu.

"Ona su specifičnost u smislu da domaćini sami sebi obezbeđuju svinjsko meso, a neke blage tržišne viškove mogu da prodaju klaničnoj industriji", objašnjava Budimović.

"Naša genetika nije tako dobra, imamo manji broj prasadi po leglu, hrana je skuplja zbog nekorišćenja genetski modifikovane hrane", dodaje.

Govoreći o tome kakva je strategija kada ova epidemija prođe, Budimović navodi da u jeku borbe sa bolešću, za koju se još ne zna da li je dostigla svoj pik, ne mogu da daju savete da se širi popuacija svinja.

"Treba držati ovaj nivo što je moguće duže, ali naravno planovi za unapređenje proizvodnje svinjskog mesa stoje", zaključio je Budimović.

(Espreso/RTS)