VIŠE OD 700 DOMAĆIH SVINJA ZARAŽENO AFRIČKOM KUGOM: Ubili preko 3.000 svinja, evo kako da zaštite svoje farme

Posle nekoliko godina opet se pojavila afrička kuga u našoj zemlji. Virus koji napada isključivo svinje registrovan je u ukupno 72 mesta i lovišta u zemlji, a na velikim farmama nije zabeležena zaraza, i još nema opasnosti od epidemije.

Prema trenutno dostupnim podacima, tokom godine u Srbiji je bolest svinja potvrđena kod 738 domaćih svinja, od čega je 315 uginulih svinja.

Kako je saopšteno na Odboru za poljoprivredu, izvršena je eutanazija 3.303 svinje.

Bolest je dijagnostikovana i kod 243 divlje svinje, sa kojih se zaraza i prenosi na domaće životinje. Za vlasnike uginulih i eutanaziranih domaćih svinja predviđena je puna finansijska nadoknada po hitnom postupku i iz republičkog budžeta je do sada za tu svrhu isplaćeno 22,7 miliona dinara.

Nadležni apeluju da poljoprivrednici sprovode mere.

Podsećamo, kao što je Telegraf Biznis pisao, afrička kuga svinja je virusna, veoma opasna zarazna bolest domaćih i divljih svinja za koju vakcina ne postoji, a čija pojava je u Srbiji zabeležena 2019. godine.

Virus afričke kuge svinja, za koji ne postoji vakcina kao preventiva, napada isključivo svinje i divlje svinje i nema opasnosti za ljude koji mogu da konzumiraju svinjsko meso u registrovanim objektima koji su pod nadzorom veterinarske inspekcije.

U Srbiji je prvi put zabeležena 2019. godine, a sada je ponovo u našoj zemlji, međutim, na svu sreću, nema epidemije. Reč je o sporadičnom slučaju. Istraživali smo i šta da radite ako pojedete meso zaražene svinje.

Postoje mnoge mere da se ova bolest spreči.

Uzgajivači svinja da ukoliko primete promene zdravstvenog stanja ili imaju uginuća svinja na svom gazdinstv, treba hitno da obaveste svog veterinara, a neophodno je i da lovci preduzimaju propisane mere".

Simptomi identični kao kod gotovo desetak bolesti. Ti simptomi su visoka telesna temperatura, gubitak apetita, drhtavica, poremećaj u disanju, malaksalost i umor. Smenjuju se faze dijareje i zatvora, krmače koje su sprasne mogu da pobace, a posle samo nekoliko dana nastupa smrt.

U blažoj varijanti simptomi mogu da budu identični kao kod upale pluća.

Zbog nepostojanja mogućnosti vakcine vrši se eutanazija.

Šta da radite?

Preventiva. Važno je redovno sprovoditi sve mere koje je naložila Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede.

Farmeri bi trebalo da rade na biosigurnosnim merama, odnosno podignu ih na viši nivo.

Ukoliko svinje hranite pomijama, poželjno je kuvati ih u vodi koja je minimalno temperature 80 stepeni celzijusa zbog toga što virus tu temperaturu ne može da preživi. Naravno, potrebno je da toplota dopre dovoljno duboko u hranu, tako da slobodno možete kuvati duže i na višim temperaturama. Isti princip važi i za vodu za svinje, prokuvati i ostaviti da se ohladi.

Dezinfekcija prostora u kome svinje borave i svih predmeta sa kojima dolaze u dodir je neophodna, a u to ulaze i odeća koju nosite kao i alat. Za tu svrhu se može koristiti etar, hloroform, hlorno krečno mleko, žavelova voda (natrijum hipohlorit), jedinjenja joda i naravno natrijum-hidroksid u dvoprocentnom rastvoru. Kada se nanesu dezinfekciona sredstva, treba ih ostaviti barem pola sata da deluju.

Ne puštajte svinje da se slobodno kreću. Ovo je u slučaju prisustva bolesti siguran način da se zaraze.

(Espreso/Telegraf Biznis/V.B.)