"SMRDELO JE KAO BUĐAVA TUNA": Penzionerke kritikovale način života u autobusu, pa uradile OVO!

Autobuske stanice su mesta gde se odvijaju možda najživopisniji događaji, jer, nekako to su mesta gde možemo videti brdo rastanka, suza, susreta i sreće, ali i vrlo smešnih situacija. Upravo jedna takva tema, posvećena smešnim događajima sprskih putnika na autobuskoj stanici osvanula je na internetu i pokupila brojne simpatije.

Neimenovan mladić iz Srbije, podelio je sa ostalim članovima Redita svoje nesvakidašnje situacije kojima je, kao putnik na beogradskoj autobuskoj stanici prisustvovao. U svojoj objavi pozvao je i druge da podele svoja iskustva.

"U više navrata sam putovao iz Srbije na neku dalju međunarodnu destinaciju i nazad. Svaki od tih događaja je bio sociološki fenomen za sebe", započeo je Srbin svoje izlaganje.

Onda je dalje u tekstu objasnio o kakvim se "fenomenima" zapravo radi.

"Na BAS-u (moja beogradska autobuska stanica) obično više autobusa krene istovremeno. Iako piše na autobusu destinacija i usputne stanice, gomila ljudi krene da smara vozače pitanjem, gde ide, i da li staje tu ili tamo.

Pakovanje prtljaga je događaj vredan pažnje

Pakovanje prtljaga je događaj vredan pažnje. Neki ljudi nose ogromne šerpenje (one sa velikim tufnama) pokrivene kuhinjskim krpama u kojima su sarme iz rodnog kraja. Jedan lik nosi džak kupusa (čest slučaj).

Pakovanje prtljaga

Nekoliko putnika je angažovano da nađu žrtve koje će da im prebace po dozvoljena dva boksa cigara (sad je smanjeno na šest kutija ako sam dobro čuo). Ima švercera rakije sa po deset i više flaša. Jedan se pravdao mađarskim carinicima da mu to treba za masažu. Izgubili smo gomilu vremena zbog procedure i kazne koju je platio.

Sedišta su numerisana ali gotovo uvek ima likova sa kojima vozači moraju da se ubeđuju. Neki put izbije ozbiljna svađa.

Pre prilaska granici, javlja se dobrovoljac da sakupi po pet evra od svakog za carinike, valja se.

Nakon prelaska mađarske granice, počinje da se pušta serija filmova ili same serije, domaće š-produkcije, od kojih ni jednu nisam zapamtio. Gde uopšte nabavljaju to, i ko to snima, pojma nemam. Za čudo, većina sa pažnjom prate. Stalniji putnici naručuju puštanje omiljenih filmova.

Neposredno pre silaska na stanicu destinacije obično se javi neko ko glasno proklinje strani grad, državu i posao. Čežnja za rodnim krajem brzo udara.

U povratku, sve se ponavlja u velikoj meri, osim što putnici donose još više stvari. Jedna žena donosi dvadeset onih ogromnih platnenih tzv. švercerskih torbi. Vozač unezvereno gleda i u besu pita gde on to da stavi. Žena tvrdi da su to stvari od nekog čoveka koji je umro. Na ponovljeno pitanje samo uporni odgovara, 'pa kad je umro', ne pomišljajući ni tren da odustane. Da li je istina ili ne, ko će znati. Nakon prepirke od dvadeset minuta, sve torbe ipak staju i mi sa olakšanjem nastavljamo put.

Svi vozači imaju 'svoja' mesta gde staju, a to su obično naši restorani preko ili u okolini gradova. Izgleda da vozači imaju besplatan obrok dok bar pola autobusa naručuje svoj topli doručak. Svi sretni. Granica je iza nas. Za par sati bićemo kući", prepričao je mladić svoje doživljaje.

Ispod njegove objave, ostali Reditori pojurili su da napišu i svoja iskustva.

Prvi je naveo naviku vozača da zapale cigaretu tokom vožnje, zbog čega i putnici osete želju za "nikotinskom pauzom", što čini da se put do željene destinacije oduži.

"Vidim sve ste već rekli pa ću dodam: ponekad hoće da zapale u busu (nekad i šofer) i naravno to je ok da se otvori prozor na 140 autoputem. Staju previše puta opet da puše, čekamo na granici satima dok hapse ili kazne ove što žive/rade ilegalno preko itd. Možda najgori deo je kad stigneš u Beograd, pa se motaju po gradu i okolnim mestima u špicu da odvezu ljude kući satima. Da skratim to više ne radim, letim iz Beograda ma bilo 200 evra skuplje briga me.", napisao je on.

Sledeći je naveo primer naših ljudi iz dijaspore koji vole da se hvale imetkom, a koji tom prilikom, u razgovoru degradiraju ljude koji žive u Srbiji.

"Neke dve naše francuske penzionerke se arogantno svima nahvališe o svom životu i uspesima, usput spuštajući ljude i život u Srbiji. Onda se izuše i staviše papke u prolaz između sedišta. To je toliko smrdelo, kao da su po buđavoj tuni gazile. Bukvalno je ceo autobus smrdeo", glasilo je njegovo iskustvo na kraju rasprave.

(Espreso/Blic)