PRETUŽAN PRIZOR U NOVOM SADU: Strogo ZAŠTIĆENA vrsta PTICE u Srbiji MRTVA leži na ZEMLJI! (FOTO)

U Fejsbuk grupi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije objavljena je fotografija mladog sivog sokola koji je, nažalost, uginuo.

"Futoška 125, Novi Sad! Nije živa nažalost…!", navodi se u opisu fotografija.

Komentarom se oglasio i administrator ove grupe koji je poručio da su obaveštene institucije i da su obećali da će hitno izaći na teren.

Sivi soko je vrsta sokola sa širokim, skoro kosmopolitskim, rasprostranjenjem. Obuhvata 17-19 podvrsta. Sivi soko je najbrža vrsta među pticama, i ostalim organizmima, na Zemlji.

Sivi soko se hrani pticama, najčešće golubovima, patkama, vrapcima i sl. U obrušavanju razvija brzinu do 380 km/h. Svoj plen lovi isključivo u vazduhu. Mužjak sivog sokola, kao i kod većine ptica grabljivica je za jednu trećinu manji od ženke. Prepoznatljivu sivu boju stiče posle godinu dana od izleganja. Pre toga mladunci su tamnobraon boje.

Gnezdi se na nepristupačnim planinskim vrhovima. Kao i ostali sokoli nikada ne pravi gnezda već koristi napuštena gnezda drugih ptica (npr. gavrana).

Ova vrsta ptice stanovnica je brdsko-planinskih predela u kojima su prisutni kanjoni i u kojima ima litica. Kada se završi reproduktivni period, ne migrira, samo prelazi manje razdaljine.

Sivog sokola moguće je pronaći između 75. i 35. stepena severne geografske širine, odnosno njegova rasprostranjenost obuhvata predele u navedenim granicama na prostoru čitavog Evropskog kontinenta. Severne populacije ove vrste zimu provode na teritoriji južne Evrope, a takođe i u Africi. U južnoj Evropi gnezdi se sporadično, samim tim njegovo gnežđenje je sporadično i u Srbiji.

Kako se navodi na sajtu turistickiklub, u Srbiji tokom 20. veka, sivi soko bio je umereno brojna gnezdarica. Nažalost, situacija se promenila. Došlo je do opadanja brojnosti ove populacije čiji je pad nastavljen i danas. Na prostoru Vojvodine odsustvuje na gnežđenju, a najbrojniji je na teritoriji zapadne i istočne Srbije.

Ova sve ređa stanarica, odnosno selica za ishranu bira ptice pevačice i golubove, a takođe se hrani i glodarima, kao i gmizavcima. Sivi soko ne gradi gnezdo već se odlučuje da svoja jaja položi u manje udubljenje, koje se nalazi na litici, odnosno na potkapini. Jednom u godini se gnezdi i period u kome to čini počinje oko 20. aprila i traje do oko 10. maja. U gnezdu navedene ptice moguće je pronaći tri, četiri ili pet jaja.

S obzirom da je u pitanju vrsta koja je naglo u opadanju, razumljivo je i njeno stavljanje pod zaštitu i upisivanje na listu "Strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva". Naučni naziv pod kojim je evidentiran je „Falco peregrinus“, a takođe su poznati i engleski naziv za ovog sokola „Peregrine Falcon“ i nemačko ime „Wanderfalke“. Sivi soko pripada porodici Sokolova poznatoj pod naučnim nazivom „Falconidae“ i redu Grabljivica čije je ime u nauci zabeleženo kao „Falconiformes“.

(Espreso)