NA OVIM LOKACIJAMA U BEOGRADU IMA NAJVIŠE KRPELJA KOJI PRENOSE OPASNU BOLEST: Budite oprezni ako slavite 1. maj

Praznike će mnogi iskoristiti za boravak u prirodi, pogotovo prvomajske, kada bi, po prognozi meteorologa trebalo da se zadrži lepo vreme, međutim, u Zavodu za biocide i medicinsku okologiju sve pozivaju na oprez, s obzirom na to da i dalje ima zaraženih krpelja. Kažu i da je zbog roštiljanja, moguća pojava osa i pčela.

Kako kažu u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju, brojnost krpelja opada, ali još ima zaraženih bakterijom koja izaziva Lajmsku bolest na 8 lokacija u Beogradu.

- Brojnost krpelja opada a mada je zaraženost nešto manja nego tokom marta meseca, i dalje su zaraženi krpelji konstatovani na većini lokacija odnosno izletišta u gradu i okolini. Ima ih na Ada Ciganliji, na Košutnjaku, u Topčideru, Zvezdarskoj, Bojčinskoj i Lipovičkoj šumi, na Avali i Kosmaju - kaže doktor Ivan Aleksić, pomoćnik direktora u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju.

Smeta im vetar i suvo vreme

Prema njegovim rečima, brojnost krpelja se znatno smanjila u odnosu na protekli period, a na to su uticala dva razloga.

- Vreme parenja krpelja prolazi a i trenutni hidrometeorološki uslovi im ne odgovaraju. Njima ne odgovaraju jak vetar, suvo i toplo vreme kakvo je ovih dana - objašnjava dr Aleksić.

Naime, kada je visoka temperatura oni se povlače na tlo, i u senku gde je vlažnost optimalna za njih. Jak vetar ih ometa da ostanu na vrhovima trave ili druge vegetacije na kojima čekaju žrtvu.

Na izletištima moguće pčele i ose

Pored krpelja, kako kaže, na izletištima je moguća i pojava osa i pleča, ali u malom broju.

- One se mogu javiti na izletištima gde ljudi pripremaju hranu i piju slatke napitke - rekao je dr Aleksić.

Kako je ranije rečeno u Zavodu, brojnost krpelja je ove sezone dostigla maksimum znatno ranije nego proteklih sezona, a samim tim je bilo i dosta zaraženih.

Zaraženost krpelja varira uz godine u godinu i zavisi i od broja analiziranih jedinki. Taj procenat se, kako su objasnili u Zavodu za biocide, kreće od 15 do 35 odsto, tako da je praktično svaki treći krpelj potencijalni prenosilac Lajmske bolesti.

Napominju da je jako bitno da se krpelj u što kraćem roku, najbolje čim se ukloni sa kože, odnese na analizu.

- Prema literaturi, ukoliko je krpelj zaražen potrebno je oko 48 sati da on prenese bakteriju u telo čoveka. U laboratorijama Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju pored testiranja krpelja na prisustvo bakterije borelije moguće je ljudima putem imunoloških analiza na prisustvo antitela IgG ili IgM utvrditi da li je došlo do razvoja Lajmske bolesti i u kojoj je fazi - podsećaju u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju, koji će dežurati tokom predstojećih praznika, a krpelji se mogu doneti na analizu 2., 4. i 6. maja.

Objašnjavaju i da od Lajmske bolesti ne obolevaju sve inficirane osobe, kao i da se u prvim stadijumima bolest efikasno leči antibioticima.

- Sama bolest se, naročito u hroničnoj fazi, ako se ne otkrije u prvih nekoliko meseci, ispoljava širokim spektrom različitih tegoba i kliničkih nalaza, i manifestuje se od blagih do vrlo teških oblika sa mogućim invaliditetom, a vrlo retko i smrtnim ishodom - rekli su ranije za "Blic" u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju.

Ubod krpelja je, inače, bezbolan. Ukoliko je krpelj zaražen, a skinut se tela, građanima se preporučuje praćenje mesta uboda, a ukoliko se u sledećih 30 dana pojavi karakteristično crvenilo u koncentričnim krugovima, koji izgledaju kao meta, obavezno se treba javiti lekaru.

Preporuke Zavoda za sve koji će praznike provoditi u prirodi:

• Upotreba repelenata prilikom boravka u prirodi
• Izbegavanje boravka u ugroženim područjima
• Dobra zaštita odećom (čarape navučene preko pantalona, vrat dodatno zaštićen maramom, a kosa kačketom ili šeširom)
• Obavezan pregled celog tela po povratku iz prirode
• Nositi odeću svetle boje kako bi se krpelj što lakše uočio i napravljenu od glatke tkanine za koju on ne može da se uhvati
• Po povratku iz prirode tuširanje sa dosta šampona, krpelj pre uboda luta po telu nekoliko sati, pa ga je moguće skinuti i pre uboda tuširanjem
• U slučaju uboda skinuti krpelja pincetom bez upotrebe raznih hemijskih sredstava
• Pratiti mesto uboda nekoliko dana
• U slučaju pojave crvenila koje se koncentrično širi oko mesta uboda, obavezno se javiti nadležnoj zdravstvenoj ustanovi
• Izvađen krpelj može se doneti na analizu u Zavod za biocide radi provere da li je zaražen bakretijom borelijom
• U slučaju sumnje na kasne faze Lajmske bolesti kod pacijenta, moguće je u Zavodu za biocide uraditi analize na prisustvo IgG i IgM antitela

Bonus video:

(Espreso / Blic / Ljubinka Račić Đokić / Prenela: A.P)