"OKO 2.500 PORODICA DOBIJA HRANU" Nakon objave o Bebi Dol, posetili smo NARODNU KUHINJU, sve su nam objasnili

Na teritoriji sedamnaest beogradskih opština nalazi se pedeset i tri punkta narodne kuhinje koja svakodnevno pomaže socijalno ugroženim osobama pružajući im usluge besplatnog obroka. Najugroženije su starije i nemoćne osobe, kao i osobe sa invaliditetom. Trenutno, svi punktovi hrane i pomažu oko 2.500 porodica u prestonici.

Obišli smo jedan punkt narodne kuhinju u Ulici Vojvode Stepe gde se sedamdeset porodica sa teritorije Voždovca redovno hrani i preživljava.

Primetili smo da ima dosta osoba koje čekaju u redu. Obroci se dele na zimske i letnje. Jelovnik se priprema za narednih sedam dana i to u saradnji sa Gradskim zavodom za javno zdravlje.

Radnim danima ovi korisnici dobijaju kuvani obrok, dok za vikend dobijaju lanč pakete.

Sekretarka Sekretarijata za socijalnu zaštitu Aleksandra Čamagić kaže za Espreso.rs da punktovi narodne kuhinje imaju zadatak da obezbede besplatne obroke svim socijalno ugroženim osobama i da se u proseku servira 7500 obroka dnevno.

"Procedura je da se zahtevi za korišćenje usluga narodne kuhinje predaju Gradskom centru za socijalni rad koji kasnije donosi rešenje o korišćenju usluge besplatnog obroka. Trenutno na teritoriji Beograda imamo oko 2500 porodica kojima distribuiramo hranu. To je u proseku oko 7500 obroka dnevno. Imamo 53 punktova na teritoriji 17 opština. Jako je važno da svim socijalno ugroženim licima, usluga besplatnog obroka bude dostupna" tvrdi Čamagić.

Ona kaže da se kvalitet i sastav obroka redovno proveravaju od strane Gradskog zavoda za javno zdravlje. Nedeljni jelovnici se rotiraju i zbog toga su raznovrsni za korisnike usluga.

"Obroci se pripremaju za radne dane, dok se za vikend distribuira lanč paket. Postoje više kategorija socijalno ugroženih lica koja imaju pravo da koriste ovu uslugu. To su pre svega materijalno ugrožene porodice, starije i nemoćne osobe.Obroke koje dobijaju korisnici usluga moraju da budu pod proverom i nadzorom od strane relevantnih institucija. To je Gradski zavod za javno zdravlje koji kontroliše kvalitet obroka. Jelovnici su zimski i letnji. Imamo četiri nedeljna jelovnika koji se rotiraju, tako da se trudimo da i kvalitet i sastav obroka bude raznovrstan. Obično su to kuvani obroci, salata, dezert, dok tokom vikenda i praznika, korisnici dobijaju lanč pakete. Tako da Gradski zavod za javno zdravlje propisuje kompletan sastav obroka" kaže Čamagić.

U periodu koronavirusa starije osobe nisu bile u mogućnosti da napuste svoje domove, zbog toga je tada bila organizovana dostava hrane na kućne adrese. Kako dodaje, takva vrsta pomoći se praktikuje i danas kroz pružanje usluga od strane gerontodomaćica.

"U periodu pandemije koronavirusa mi smo organizovali dostavu hrane iz narodne kuhinje starijim osobama koji tokom tog perioda nisu bili u mogućnosti da izađu iz svojih stanova i kuća. Takođe, imali smo veliku pomoć i od strane volonterskih centara. Mi takav sistem praktikujemo i danas kroz vršenje usluga gerontodomaćica i na taj način pomažemo starijim ljudima koji su sami. Imamo oko sedam stotina gerontodomaćica koje obilaze oko 2500 naših najstarijih sugrađana i trude se da im omoguće svaku vrstu podške, ne samo kroz obroke, već i da im budu na usluzi oko nabavke lekova i hrane. Posećuju ih tri puta nedeljno na po par sati" tvrdi Čamagić.

Ne postoji jasna statistika kategorije korisnika usluga, ali ono što je izvesno jeste da su najugroženije starije i nemoćne osobe. Ipak, pad broja korisnika ovih usluga, jeste pozitivna vest koja ukazuje da su socijalno ugrožene osobe u mogućnosti da se snađu i osamostale za život.

"Što se tiče kategorije korisnika, nemamo jasan pregled u pogledu godina, jer lice kada izađe iz kategorije socijalno ugroženih, samim tim izlazi i iz kategorija lica kojima je potrebna usluga besplatnog obroka. Ono što je pozitivna vest jeste da imamo određeni pad u broju korisnika. To je dokaz da su porodice ojačale i da su oni osnažili i da su uspeli da pronađu posao i sebi obezbede redovne materijalne prihode. Uglavnom su to stariji ljudi, ljudi srednjih godina, ljudi koji su žrtve tranzicije i koji nisu radno sposobni. Takođe, imamo i poseban sektor koji se bavi Romima kao marginalizovanom grupom" tvrdi ona.

Takođe, Gradski centar za socijalni rad obezbedio je niz pomoći porodiljama i majkama kojima je to najpotrebnijima u prvim mesecima nakon trudnoće.

"Mi imamo određeni set gradskih prava i usluga za porodilje, koja su dopuna republičkom roditeljskom dodatku. Konkretno, pružamo podršku za nezaposlene porodilje, podršku za majke koje dobijaju blizance, kao i za svako prvo, drugo ili treće dete. Tako da se trudimo da iz gradskog budžeta olakšamo mama da funkcionišu u tim prvim mesecima nakon porođaja" zaključuje Čamagić.

(Espreso)