OTPOR PROTIV VOJNE HUNTE PRERASTAO U POTPUNI GRAĐANSKI RAT! Najmanje 12.000 ljudi stradalo usled političkog nasilja

Građanski otpor protiv vojne hunte u Mjanmaru prerastao je u potpuni građanski rat, u kojem civili uzimaju oružje i izvode napade na državne i vojne ciljeve.

Prema neprofitnoj organizaciji Acled, najmanje 12.000 ljudi stradalo je usled političkog nasilja otkad je vojska preuzela vlast u zemlji u puču u februaru prošle godine, a broj poginulih ubrzano raste od avgusta prošle godine.

Mjanmarska vojska je, kako navodi Jutarnji list, 1. ferbruara prošle godine uhapsio vodeće civilne političare, uključujući i de fakto čelnicu civilnih vlasti Aung San Su Ći.

Vojni zvaničnik, general Min Aung Hlaing optužio je civilne vlasti za krađu izbora i proglasio vanredno stanje i najavio da će vojska preuzeti vlast na godinu dana, nakon čega će se održati novi izbori.

Godinu dana je prošlo, ali vojska Mjanmara danas više ne spominje nove demokratske izbore. Su Ći je u decembru osuđena na četiri godine zatvora zbog "podsticanja nesloge", a u January na još četiri godine zbog "uvoza i posedovanja voki-tokija" te "kršenja pandemijskih pravila". Pred njom je još nekoliko sudskih procesa u kojima tek treba da bude izrečena presuda.

Civilno stanovništvo Mjanmara ubrzo nakon puča izrazilo je nezadovoljstvo ukidanjem demokratije kroz mirne proteste, ali vojne snage su sva javna okupljanja počele nasilno da suzbijaju. Vojnici su otvarali paljbu bojevom municijom na okupljene demonstrante, često pucajući i po prolaznicima koji nisu uopšte učestvovali na protestima.

Kada je opoziciona vlada nacionalnog jedinstva - koja je većinom pobegla iz zemlje ili se skriva - u septembru objavila "odbrambeni rat" vojnoj hunti, otpor civilnog stanovništva ubrzano je prerastao iz mirnog u oružani.

Vlada nacionalnog jedinstva službeno je osnovala Narodne odbrambene snage (NOS), ali se zapravo radi o velikom broju raspršenih i slabno međusobno povezanih jedinica širom države, u kojima se okupljaju različite etničke grupe, osim većinskih Bamara.

Tako je sitaucija takva da iako dele ime, mnoge ćelije NOS-a nemaju nikakve poveznice jedne s drugima, niti slušaju naredbe vlade nacionalnog jedinstva, već deluju samostalno u pružanju otpora mjanmarskoj vojsci.

Prvi otpor je počeo improvizovanim oružjem proizvedenim u kućnoj radinosti - drvenim katapultima, improvizovanim bombama. Brojne seljanke i stariji građani proizvodili su barut, a mladi i slabo obučeni borci NOS-a napadali su "meke" mete - policijske stanice, državne zgrade i instalacije.

Na svaki takav napad, mjanmarska vojska reagovala je odmazdom protiv seljaka i građana na širem području napada, upadajući u sela za koje sumnjaju da pomažu NOS-u, paleći polja i ubijajući sve koje zateknu.

Iako im je cilj bio da slome otpor, ovakve odmazde su, čini se, samo pripomogle u ukrupnjivanju NOS-a, kojem je počelo da se pridružuje sve više vojnih dezertera, iskusnih vojnika koji su odbili da pucaju po vlastitom narodu.

Sukob i dalje nije ravnopravan. Mjanmarska vojska poseduje i oklopna vozila i avione, a države koje i dalje sarađuju s vojnim vlastima Mjanmara - Kina i Rusija - i dalje im pomažu oružjem i municijom.

"Uništili su ljudima sve što im treba za rad, sve što imaju, i terorišu ljude. Ne mogu to nikako da prihvatim", rekla je Hera, osamnaestogodišnjakinja iz Mjanmara za BBC.

Bivši preduzetnik Nagar danas je zapovednik nekoliko štabova NOS-a u regionu Sagaing, a tog se zadatka prihvatio jer više nije mogao da vidi mirno rešenje sukoba. "Mislim da rešavanje problema za okruglim stolom danas više nije moguće", rekao je za BBC i dodao: "Svet ignoriše našu državu. Stoga ću se naoružati."

(Espreso/Jutarnji list)