lepa priča
VELIKI ZVEZDAŠ: Ako niste znali - Srbin je zaslužan za to što je Liverpul postao evropski velikan!
Ovo je priča o čoveku koji je modernizovao igru Crvene zvezde i učinio da se njeno ime u Evropi izgovara sa strahopoštovanjem
Posle nekoliko izuzetno teških sezona, promenljivih rezultata, nevolja na terenu i van njega, Crvena zvezda se vratila na najveću evropsku scenu.
Uspesi u Bariju i Tokiju učinili su da ime kluba iz Ljutice Bogdana ostane zauvek upisano u sportskim almanasima, ali to ime je i pre sezone 1990/1991. bilo poznato u Evropi.
Ovo je priča o čoveku koji je modernizovao igru Crvene zvezde i učinio da se njeno ime u Evropi izgovara sa strahopoštovanjem. Miljan Miljanić je u osam sezona na klupi kluba osvojio četiri titule prvaka, tri Kupa, kao i Mitropa kup, ali je možda i značajnije to koliko je promenio samu igru.
Po ugledu na velike timove sa početka sedamdesetih, Miljanić je implementirao fudbal blizak čuvenom „totalnom fudbalu“, koji je igrao Ajaks Rinusa Mihelsa. Više nije bilo dovoljno imati tehnički nadarene igrače. Ideja popularnog Čiče je bila da Zvezda igra brzo, sa preciznim dodavanjima, većim angažovanjem u fazi odbrane, konstantnim kretanjem bez lopte i ubitačnim kontranapadima.
Ovakav fudbal brzo je doneo rezultate. U sezoni 1970/71. je Zvezda bila veoma blizu plasmana u finale Kupa evropskih šampiona, ali beogradska pobeda od 4:1 nad Panatinaikosom ipak nije bila dovoljna zaliha za revanš u Atini. Pa ipak, beogradski tim postao je sila na koju su širom kontinenta počeli da obraćaju pažnju. Ako je i bilo onih koji još nisu poznavali ubitačnu ekipu iz Beograda, to se promenilo u jesen 1973, kada je žreb spojio klub sa slavnim Liverpulom. Trener „crvenih“ Bil Šenkli suočio se sa Miljanom Miljanićem i jednom sasvim drugačijom školom fudbala koja se razvijala „iza gvozdene zavese“.
Golovima Slobodana Jankovića i Vladislava Bogićevića, Zvezda je prvi meč u Beogradu rešila rezultatom 2:1, a gol koji je postigao Kris Louler dao je nadu Englezima za revanš i eventualni plasman u četvrtfinale KEŠ. Dve nedelje kasnije, 6. novembra 1973. popularni „kop“ očekivao je pobedu svog tima, između ostalog osokoljeni činjenicom da na svom „Enfildu“ nikad nisu poraženi u evropskoj utakmici.
Pred 41.774 gledaoca, tim koji je u svojim redovima imao Reja Klemensa, Fila Tompsona, Džona Tošaka i Kevina Kigena, nije mogao da uspostavi svoju igru protiv Miljanićeve Zvezde. Vojin Lazarević je postigao gol posle sat vremena igre i to je bio ključni momenat utakmice. Liverpul je uspeo da izjednači pet minuta pre kraja, ali se Zvezda nije zadovoljavala samo prolaskom u naredno kolo. Nastavili su crveno-beli da traže šansu i uspeli da pobede golom Vojina Lazarevića u finišu.
Miljan Miljanić i njegovi ratnici Jovanović, Bogićević, Dojčinovski, Janković, Karasi, Lazarević, Aćimović, Petrović i ostali zadivili su engleskog šampiona i naterali Engleze da shvate da je njihov stil fudbala zastareo. Već od sledeće godine Liverpul je, na insistiranje Šenklijevog asistenta i naslednika Boba Pejslija, drastično promenio stil igre.
Namera je bila jasna: igrati kao Crvena zvezda Miljana Miljanića – sa manje dugih lopti, sa više dodavanja i kretanja u kom bi svi igrači učestvovali u različitim fazama igre. Ostalo je, kako kažu, istorija. Liverpul je u narednih nekoliko godina postao evropska veleseila, osvojivši Kup evropskih šampiona tri puta u devet sezona pod Pejslijem.
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs / FK Crvena zvezda)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!