DOKTOR STOJANOVIĆ OTKRIO KAKO DA PREPOLOVITE TEŽINU: Uopšte nije stvar u DIJETAMA, VEĆ U OVOME

Gojaznost je jedna hronična i kompleksna bolest, pa tako i lečenje. Mora da se sprovodi pod nadzorom lekara, a nikako savetima sa društvenih mrežama

Sve je počelo kada je Kim Kardašijan izjavila da je uspela da se uveče u čuvenu haljinu Merilin Monro zahvaljujući leku "ozempic". Od tada se ovaj lek, koji služi za borbu protiv dijabetesa, sve više koristi za gubitak neželjenih kilograma. Nije odoleo ni Ilon Mask koji tvrdi da je zahvaljujući tom leku izgubio više od 13 kilograma.

Pomama je uzela maha i kod nas, pa su nadležni morali da reaguju kako bi leka bilo dovoljno za one kojima je neophodan. O ovoj temi je u "Jutru" na Prvoj govorio profesor dr Radan Stojanović, klinički farmakolog i profesor Medicinskog fakulteta.​

"Reč je o jednoj supstanci koja se zove semaglutid, fabrika ga je zaštitila pod ovim imenom i kad su svi lekovi u pitanju, postoje jasne indikacije kada se oni primenjuju. U slučaju ovog leka, jasno piše da se leči dijabetes tipa 2 i to kod određenih pacijenata koji ispunjavaju uslove. Sve drugo, kao i negova primena u lečenju gojaznosti, smatra se zloupotrebom. On nije registrovan za lečenje gojaznosti, već isključivo za lečenje šećerne bolesti", rekao je dr Stojanović.

Društvene mreže ne treba da budu mesto saveta, upozorio je profesor.

"Da, suština je u promociji tog leka. Gledamo je na društvenim mrežama, a one, kao i Holivud, ne treba da budu nama uzor kada je medicina u pitanju. Njima generalno caruje jedna nekompetentnost, svako misli da ima prava da priča o nekim temama, iako je lišen bilo kakvog znanja o tim temama. Postavlja se pitanje ko veruje tim ljudima? Jedino obrazovanje i edukacije su ono što našu državu može da izvede na pravi put", rekao je dr Stojanović.

DA LI JE GOJAZNOST BOLEST?

"Gojaznost je jedna hronična i kompleksna bolest, pa tako i lečenje. Mora da se sprovodi pod nadzorom lekara, a nikako savetima sa društvenih mreža. Postoje opšti prihvaćeni kriterijumi kojima se definiše gojaznost. Najviše prihvaćen kriterijum je indeks telesne mase ili BMI. Ta vrednost se dobija kada našu težinu u kilogramima podelimo sa kvadratom visine.

Znači, ako je neko težak 100 kilograma, a visok 185 centimetara, podelimo 100 sa 1,85 na kvadrat. Sve preko 30 smatra se gojaznošću, a između 25 i 30 smatra se prekomernom telesnom masom. To je opšti kriterijum koji važi u celom svetu. On nije baš idealan jer ne pokazuje distribuciju telesne masti u organizmu. Neki sportisti imaju visok indeks, a malo masti. Već oko 100 kg je granica za gojaznost", objasnio je dr Stojanović.

LEČENJE

"Lečenje gojaznosti je ozbiljan proces, dugotrajan i zahteva strpljenje. Kako je gojaznost hronična bolest, tako je i terapija hronična. Ima tu jedna loša vest. Čim se prekine sa primenom leka protiv gojaznosti, vrlo brzo u nekom periodu se vrati telesna masa na početni nivo, a kod nekih i na viši. To nam govori da ne možemo gojaznost da lečimo samo lekovima. Potrebno je smanjiti unos kalorija, a fizička aktivnost je izuzetno bitna", objasnio je profesor i upozorio na lekove:

"Lekovi za lečenje gojaznosti su prošli veliki put, od ushićenja do razočaranja. Oni su bili registrovani, ali se posle par godina videlo da imaju neželjena dejstva koja su bila neprihvatljiva, pa su ih povukli sa tržišta. U našoj zemlji postoje dva leka odobrena za lečenje gojaznosti. Jedan je liraglutid, a drugi je kombinacija naltreksona i bupropiona. Kada je gojaznost u pitanju, potrebno je promeniti životni stil. Manji unos kalorija i fizička aktivnost", rekao je dr Stojanović.

Danica Grujičić za ALO! Svake godine od raka pluća oboli oko 6.000 ljudi

00:00

/

04:16

(Espreso)