SADA BEŽIMO OD NJEGA KO ĐAVO OD KRSTA, A NEKADA SE PRODAVAO KAO LEK: Kratka istorija KEČAPA koju svako TREBA DA ZNA

To je dinamična crvena pasta. Istovremeno kisela i slatka, prava eksplozija ukusa, razmazujemo ga i u njega umačemo našu omiljenu hranu.

Čak i najdosadniji frižider ima dugotrajnu bocu koja zvecka uz zvuk otvorenih vrata. To je heroj začina širom sveta: kečap.

Verovali ili ne oavj sos se nekada prodavao kao lek!

Naime, on je prepisivan i prodavan ljudima koji pate od probavne smetnje još 1834. godine.

Reč kečap potiče od kineske reči ke-tsiap koji označava sos sličan onome koji se dobija od fermentisanog zrna soje.

Do početka 18. veka, stoni umak kako su tada nazivali kečap, napravljen je u malajskoj državi (današnja Malezija i Singapur). Prvi kečap u toj regiji je otkrio jedan britanski istraživač.

Mnoge varijante kečapa su pravljene, ali ona originalna koja je napravljena od paradajza i koja je nama danas poznata, nastala je čitav jednan vek nakon raznoraznih napravljenih umaka. 1801. recept za paradajz kečap je izrađen od strane Sendi Adison, a kasnije je recept objavljen u američkom štampanom kuvaru Slatka Kuća.

Kečap kakav danas poznajemo doživeo je svoju ekspanziju ranih godina 20. veka. Na kvalitet proizvedenog kečapa najviše utiče osnovni sastojak – paradajz koncentrat. Najkvalitetniji paradajz koncentrat se proizvodi u Italiji.

Danas je kečap jedan od najpopularnijih dodataka jelima kako među decom, tako i među odraslima, a dijapazon proizvođača, ukusa, pakovanja kao i jela uz koja se koristi je vrlo širok.

Verovali ili ne, ali on pripada grupi zdrave hrane jer sadrži velike količine likopena - biljnog pigmenta koji povrću daje crvenu boju i snažan je antioksidans.

Po nekim istraživanjima, 97 odsto američkih domaćinstava ima kečap u svojoj kuhinji, a najveći korisnik kečapa u svetu je Švedska.

(Espreso/ 24 sedam/ National Geographic)